Архијерејска Литургија у крагујевачком насељу Бресници

У среду, 23. јуна 2021. године, када света Црква слави Светог свештеномученика Тимотеја Пруског, Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у крагујевачком насељу Бресници. Саслуживали су протојереј Саша Антонијевић, јереј Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић.

За певницом је појао протонамесник Драгослав Милован, а чтецирали су Владан Степовић и ученик Богословије, Василије Тешић. По прочитаном еванђелском зачалу епископ Јован се обратио верном народу:

- Данас смо чули веома поучно Јеванђеље, кратко по садржају, али по значају веома важно. Чули смо како је Христос говорио својим ученицима, међутим, то не можемо разумети тако као да је Христос говорио само апостолима, јер Христос свакога ко иде за Њим назива својим учеником, ко Га слуша и који верује у Њега...

- Све што радимо, макар ми мислили да је то праведно, ако није усасвршено у Христу, неће нас сапасити, нагласио је Преосвећени Владика у својој беседи и додао „зато се каже да је са Господом сишло благодатно дејство које човеку помаже да се спасе. Једино име у коме се ми спасавамо јесте име Господа нашега Исуса Христа, истакао је Владика.

Говорећи о важности светог Причешћа, владика Јован је констатовао: - Човек који нема мира у костима својим, сваког тренутка жели да утоли глад и жеђ за Богом, а једино биће које то може да испуни јесте Господ наш Исус Христос, јер је Он та храна и пиће живота, односно свето Причешће. Зато Христос каже ’ко не једе Тела мога и не пије Крви моје нема живота у Богу‘. Хришћани који се само називају тако, а причешћују се једном или два пута годишње, не могу се називати хришћанима, јер је потврда мог и твог живота у Христу свето Причешће.

У наставку беседе Преосвећени је сабранима говорио о страдању за Христа, за Његову правду, истину и љубав, као једином правом страдању човека, о великим искушењима са којима се човек данашњице сусреће у савременом свету, те о важности праштања, измирења са другим, са ближњим, али и са собом и Богом у себи:

- Људски је погрешити, али је страшно када та грешка толико завлада у човеку да почне да се претвара у зло и доведе до тога да човек чини зло другом човеку. Како ћеш онда да се молиш ако ћеш другоме чинити зло? Управо зато Бог нама не тражи да се ми Њему жртвујемо и приносимо Му дарове, а да се пре тога нисмо измирили са онима са којима нећемо да говоримо. Зашто човек не може да затражи опроштај? Зато што је горд и о себи мисли много више, а о другоме мање. Зато би требало да се молимо Богу да нам помогне да живимо у правди Божјој, а када буде завладала правда Божја у свету, онда ће завладати и мир, не само у нашим домовима или државама, него у целом свету.

Завршавајући беседу владика Јован је указао на значај молитве:

- Требало би да се молимо Богу да нам подари снаге да ако смо зло помислили на ближњега да му кажемо опрости, али не формално, него када му кажемо опрости да нас заболи што смо га повредили. Исто тако треба да нас заболи када се огрешимо о Бога, јер када се човек огреши о љубав Божју он се самим тим огрешио и о човека. Зато молимо Бога да нам подари Духа који је сишао на апостоле и на целу васељену о празнику који смо прославили и који увек прослављамо, да му се молимо да нас Дух Свети води и руководи, да нам Дух Свети указује шта је правда Божја, а када се ми предамо Духу Божјем да нас Он води, онда ћемо заиста доћи до правде Божје и до престола Божјег. Зато како каже апостол Павле не треба да гасимо Духа Божјег у себи, јер када се Дух Божји угаси у нама, онда се све оно што је у нама добро, што је ваљано, што је хришћанско, што је Христово, што је Божје гаси“.

После свете Литургије, владика Јован је поделио благослов и иконице верном народу који се сабрао у бресничкој светињи.

Извор: Епархија шумадијска