Светa Архијерејскa Литургијa у манастиру Крки

Српска Црква треба да буде поносна што ће имати прилику да буде домаћин велике свечаности обиљежавања 1700. година од проглашења Миланског едикта и што ће дочекати представнике свих православних Цркава и све друге госте који ће доћи са добрим намјерама на ову свечаност, беседио је владика Фотије

На празник светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене и свете Јелене Дечанске Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење архимандрита Теодора из манастира светог Саве у Илајну (Аустралија); архимандрита Германа, игумана манастира Крке; и јеромонаха Симона, настојатеља манастира Лазарице.

У својој бесједи Епископ Фотије је истакао значај светог Константина у историји хришћанске Цркве и указао на то да је цар Константин по промислу Божијем рођен у граду Наисусу, данашњем Нишу. Српска Црква треба да буде поносна што ће имати прилику да 2013. године буде домаћин велике свечаности обиљежавања 1700. година од проглашења Миланског едикта и што ће дочекати представнике свих православних Цркава и све друге госте који ће доћи са добрим намјерама на ову свечаност. Владика је нагласио да не постоји опасност од било ког погрешног корака Српске Цркве у погледу односа са Римокатоличком Црквом и другим неправославним заједницама јер по ријечима владике „Српска Црква, Патријарх, Синод и Сабор неће издати православље јер би у том случају издали сами себе". У последње вријеме непрестано се прича о издаји православља од стране Цркве, што је обична бесмислица, а то најбоље знају православни Срби Далматинци, којима је Црква посљедња узданица и посљедња нада у очувању идентитета на просторима гдје вјековима живе.

Епископ се захвалио служашчим свештеницима и вјерном народу што су заједно учествовали у Литургији, а нарочито архимандриту Теодору, који долази из далеке Аустралије у свој постриг манастир Крку, и доноси нам благослове наше браће који живе далеко од своје отаџбине, али се увијек са љубављу сјећају свог родног краја и својих светиња.

Након Литургије Епископ, служашче свештенство и народ су прешли у манастирску гостопримницу и потом је извршено освећење ове гостопримнице и келије која је саграђена у 18. вијеку, а обновљена је у посљедње двије године великом помоћи Епархије далматинске, Извршног вијећа АП Војводине и залагањем г. Зорана Вапе, директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада. Намјена ове келије је везана за умјетничке колоније и рестаураторске радове који ће убудуће бити у манастиру Крки.

Извор: Епархија далматинска