Света архијерејска Литургија у Оћестову
Пете недеље Часног поста Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Недјеље у Оћестову.
-Ова недеља поста посвећена је Светој Марији Египћанки, која нас најбоље учи важности и моћи искреног покајања. Данас нас Света Црква кроз житије ове светитељке подсећа да треба да живимо по заповестима Божјим и да молитвом и покајањем утиремо себи пут ка вечном животу. Добро је видети испуњен народом овај свети храм, јер то значи да мислимо о своме спасењу и да са жељом да примимо свето причешће показујемо и жељу да живимо исправно, нагласио је епископ Фотије.
-Света Марија Египћанка рођена је у Мисиру, а са 12 година дошла је у Александрију где је живела развратним животом поштујући само законе тела и греха. Седамнаест година касније нашла се у Јерусалиму и када је пошла да уђе у цркву и поклони се Часном Крсту нека невидљива сила је заустави. Гледајући како други људи улазе у храм она поче да размишља о свом животу и да се моли пред иконом Пресвете Богородице искрено се кајући за своје грехе и молећи је да јој допусти да уђе и целива Часни Крст Христов. Богородица јој услиши ту молитву, а по изласку из цркве Марија зачу глас из иконе који јој говори да пређе реку Јордан, јер ће тако наћи мир. Она послуша и наредних 47 година проживе у највећем подвигу лутајући пустињом, посвећена посту и молитви. Једне године у време Часног поста срете у пустињи старца Зосиму који је био јеромонах у једном манастиру. Иако га је први пут видела, она је знала његово име и све о његовом манастиру, те му исприча своје житије и замоли га да следеће године на Велики четвртак дође у пустињу и понесе јој Причешће, а он тако и учини. Када дође на договорено место старац виде Марију како гази по води и прелази реку Јордан да би се причестила. Након тога она га упита да се и наредне године у исто време нађе са њом и причести је, али кад старац Зосима дође, он нађе њене мошти и покопа је, а њено житије записа да нас и данас подсећа на свету тајну покајања, истакао је владика Фотије.
-Много је оних који су део свог живота живели недостојно Царства Божијег, али су са искреним покајањем и жељом да своје грехе искупе добрим делима, молитвом и подвигом постали чак и свети. Један од највећих дарова које нам је Господ дао, управо је дар покајања, јер он представља за сваког човека, без обзира на тежину његових греха, једнаку шансу да се промени, да се препороди и у себи створи место за Христа. Са друге стране, уз покајање увек иде и опраштање, јер само ако другоме опростимо можемо да се надамо да ће Бог опростити нама, подсетио је Епсикоп далматински.
Извор: Епархија далматинска
