Света мученица Катарина
Данас Православна Црква молитвено прославља Свету мученицу Катарину, која је рођена 294. године, као Доротеја у Александрији, у многобожачкој породици, где је стекла широко образовање. Изучавала је философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију и медицину. Њена мајка, тајна хришћанка, преко свог духовног оца приведе и Катарину вери Христовој. У једној визији св. Катарина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на њеној руци. Пострадала је за веру у време гоњења цара Максимина Даје, а по предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја. У IX веку, једном од синајских монаха у сну се открило место где су мошти мученострадалне Катарине. Монаси га пронађоше и пренеше у манастир где се и данас чувају, и од тада он постаје познат под именом Свете Катарине.
Најпознатији манастир посвећен Светој Катарини налази се на Синају. Цео манастир је опасан великим зидом који је саградио у VI веку цар Јустинијан, да би га у XIX обновио цар Наполеон. Јустинијан је такође ту населио неколико стотина породица да би помагале манастиру и монасима. У храму се чувају мошти Свете Катарине. У XI веку делови моштију су разнети по хришћанском свету, а у самом манастиру чува се глава и лева рука Светитељке.
Свети Сава, први архиепископ Српске Православне Цркве, на свом другом путовању по Светим местима, боравио је на Синају 1234. године. Ту је провео читав Часни Пост, Свету Четрдесетницу, молећи се за свој српски род и читав хришћански народ, поручујући и нама данас да тако чинимо. Манастиру Свете Катарине свети краљеви Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. Крајем XIV века игуман Синајског манастира био је Србин, Јоаникије. У манастирском музеју и ризници човек просто не зна шта ће пре да погледа. Ту се чувају најстарије енкаустичне иконе које су се израђивале до VII века, најпознатија и најстарија сачувана икона Христа Пантократора, на којој су сликовито приказане две природе Господа Исуса Христа, божанска и човечанска; икона светог Петра, Богородице са анђелима; затим и документ на коме је отисак Мухамедове руке, који је заштитио манастир од рушења у тешким временима за хришћане због најезде арапских племена исламске вере, када су се монаси уплашили да ће манастир бити разрушен те су послали свога изасланика пророку Мухамеду у Медину, тражећи од њега заштиту. Мухамед је написао документ у коме захтева да се манастир заштити и запечатио га отиском своје руке. Али, бојећи се да то неће бити довољно да заштити манастир када га је у XI веку фатимидски калиф са својом војском опколио, монаси калифу послаше прегршт блага из богате манастирске ризнице, а преко ноћи, за сваки случај, срушише трпезарију и сазидаше џамију са минаретом који се види изван манастира. Калиф није разрушио манастир, а минарет и данас постоји, па је манастир јединствено место, јер се у његовој унутрашњости налази и муслиманска богомоља. Манастирска библиотека по броју и вредности рукописа одмах је иза Ватиканске. У њој се чува и и први српски псалтир.
Фотографије: www.orthphoto.net
