Света Софија: Страх од тога да ће мозаици бити уништени

Аустријска хуманитарна организација „Цркве у невољи" (раније „Хришћанска солидарност интернационал“) данас страхује од уништења 1300 година старих мозаика у Светој Софији. „Бојати се да ће хришћански мозаици у куполи Аја Софије бити коначно уништени. Ако је султан Мехмед II покрио хришћанске мозаике малтером после освајања Цариграда 1453. године, сада треба страховати да ће се поступити по узору на иконоклазам Исламске републике и да ће мозаици бити уништени. Ни у којем случају мозаици не могу остати видљиви, јер се, у противном, прописи да џамије буду без слика - бар од 8. века па надаље кад је  забрана слика усидрена у исламу без изузетка - не могу  испунити", изјавио је генерални секретар хуманитарне службе „Цркве у невољи“ Елмар Кун у емисији у недељу 12. јула 2020. Позадина тога била је одлука да се бивша цариградска Саборна црква, која је у османско доба била џамија, а затим 86 година музеј, претвори у исламско молитвено место.

С падом тзв. Исламске државе свет се надао да ће се политика вратити разуму. Ово би такође предразумевало да политика престане да користи религију за своје оруђе. Конверзијом Свете Софије у Цариграду у џамију настаје бојазан да ће иконокластички менталитет тзв. Исламске државе постати друштвено прихватљив.

Свет очекује од религија мировни допринос 

Све у свему, изгубљена је прилика да се пронађе начин дијалога и међусобног поштовања... Свет с правом очекује да религије допринесу миру, правди и интегритету стварања уместо новим повредама и сукобима.

Чак и ако би око 75 процената турског становништва поздравило тренутну реисламизацију првобитно хришћанске Свете Софије, то показује да постоји јаз између људи који се ослањају на дијалог поштовања између религија и религијски националистички инструментализованог становништва. Турска гази дубоко. „То изазива страх од развоја савремене Турске и њеног односа према верским мањинама...,“ наглашава Кун.

Модус вивенди је својевремено пронађен у претварању Свете Софије у музеј од 1934. године, кад је Турска показивала поштовање према верским осећањима православних хришћана - и многих западних хришћана. „Чињеница је да се ово поштовање сада, нажалост, баца под ноге. Не знамо какав ће овај потез Турске имати на сунитско-хришћански дијалог, који је до сада био толико позитиван... Надамо се и молимо се да на пројекте помирења хуманитарне службе „Цркве у свету“ у муслиманским земљама овај културни вандализам неће утицати.“

Извор: Kathpress.at (с немачког Р.Ракић)