Света столица: Верска слобода све више у опасности у свету
Надбискуп Иван Јурковић, стални представник Свете столице при Уједињеним нацијама у Женеви, говорио је 2. марта 2018. године на 37. заседању Савета за људска права, снажно осуђујући кршење верских слобода у данашњем свету. Чини се да многе државе усвајају став одбацивања верске слободе, маргинализације и понекад отвореног прогона мањина, рекао је надбискуп и наставио: Закони или политике које дискриминишу верске мањине и ограничавају верску слободу и уверења, као што су такозвани закони о бласфемији или против обраћења, присутни су, нажалост, још увек у нашем свету. Неке државе не штите своје грађане, припаднике верских мањина, кад су предмет насиља или кад им се омета приступ правди или кад им је ускраћено поштено суђење.
С друге стране, у оним државама које негују радикалну секуларну идеологију која негира верске осећаје својих грађана, примећују се тиши и софистициранији облици предрасуда и противљења према верницима и верским симболима, особито у образовању младих и у односу на приговор савести, рекао је надбискуп Јурковић.
Друштво утемељено на поштовању верске слободе и вероисповедања јаче је, а не слабије, рекао је надбискуп и нагласио: Поштовање најдубљих уверења чланова одређеног друштва предуслов је на којем се може изградити истинска култура људских права. Свако друштво, уколико је израз особе и свих њезиних конститутивних димензија, мора живети и организовати се тако да негује отвореност према трансценденцији. Управо се због тога закони и институције друштва не могу изграђивати занемаривањем верске димензије грађана.
Нажалост, те ставове који смањују права, понекад тако схватају и неки кругови међународних агенција и организација када се промивишу или чак намећу идеологије и спорне идеје које нису у складу с међународним инструментима и са осећајима већине човечанства, истакао је ватикански представник и цитирајући папу Фрању приметио је: Постоји опасност да се на одређени чудан начин, у име самих људских права, уведу нови облици идеолошке колонизације јачих и богатијих, на штету најсиромашнијих и најслабијих.
Такав став који није редак, може ослабити те институције водећи у стање безначајности мултилатералног уређења људских права, што је већ често критикује, рекао је надбискуп Јурковић и посебно изразио крајњу забринутост изасланства Свете столице због израза „слобода ‘од’ религије“ који је користио специјални известилац Уједињених нација, а то је појам који није разматран у међународним инструментима и који указује на патерналистичку идеју религије која, пак, надилази задатак посебног известиоца.
Цитирајући поново Папу, надбискуп је нагласио да верска димензија није сукулптура, већ је део културе сваког народа и сваке нације. Занемарити важност религија, или ускраћивати, или самовољно ограничавати верску слободу, значи неговати виђење које смањује људске слободе и на крају значи да је немогућ истински и трајни мир целе људске породице.
У говору који је ватикански представник одржао 1. марта ове године, такође на седници Савета за људска права, поново је истакао потребу поштовања културног идентитета народа, који је уско повезан са слободом мисли, савести и вере. Чак је и религија битна димензија културе. Заправо, разликовање између државе и религије од централне је важности. Проналажење праве равнотеже у односу између вере и државе захтева да сигурност државе и њених грађана није угрожена од верског фундаментализма религија, нити да је вера смањена секуларизмом, нагласио је надбискуп Иван Јурковић и закључио: Као што је рекао Бенедикт XVI, „верски фундаментализам и лаицизам су спекулативни и екстремни облици одбацивања легитимног плурализма и начела секуларизма“.
Извор: Vatican News
