Света тајна јелеосвећења у храму Светог Савe на Еланори

У среду 1. маја, у прокатедралном храму Светог Саве на Еланори, у Сиднеју, извршена је света тајна јелеосвећења. Служило је седам свештенослужитеља уз присуство мноштва верног народа. Као и сваке године, верници су пристигли из свих крајева Сиднеја. На лицима присутних се могло видети да ово богослужење једноставно плени својом лепотом, и да оставља дубоки духовни траг на све верне.

У највећем реду је обављено помазивање присутних од стране седам свештеника. Старешина храма, протојереј-ставрофор Саша Радоичић, обратио се присутним верницима пригодном беседом: „Ево Велике среде, дана када се широм Православља врши света тајна јелеосвећења. Шта су то свете тајне? Ко их је установио? Зашто су важне за нас? Да би нам свима било јасније шта су то свете тајне, важно је да се увек изнова, а посебно ове недеље страдања Христових, подсећамо на љубав Божју према човеку. Бог у кога ми хришћани верујемо, јесте Бог који се зарад нашег спасења родио као човек, живео са нама, проповедао спасоносну науку - јеванђеље, чинио небројена чудеса, лечио неизлечиве, па чак и мртве васкрсавао. То је Бог који је из љубави према човеку поднео велика страдања, животворни крст и тридневно погребење, васкрсао из мртвих, сео са десне стране Бога и Оца, и који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима. Свето Писмо је пуно примера Божије љубави према човеку.

Прошле недеље док смо прослављали васкрсење Лазарево, читали смо у јеванђељу да је Христос чак и заплакао. Знате ли зашто је заплакао? Сигурно није за Лазаром, јер је знао да ће га васкрснути. Заплакао је Господ, јер је кроз Лазара, Марту, Марију и сваког другог човека, непрекидно гледао поробљено човечанство које је грцало у страху од смрти, болести, пропадљивости и свих оних мука и невоља које овај свет може да донесе. Заплакао је Господ, јер човек, створење које је Он створио за бесмртност, није било способно да види даље од гроба! Зато је Христос на себе узео пуноћу људске природе, да би проживевши као човек, показао свакоме човеку како треба да живи. Врхунац Божје љубави према човеку представља узимање наше човечанске смрти на себе - да би и саму смрт уништио и поразио својим славним Васкрсењем.

Васкрсењем Христовим се не завршава Његова спасоносна мисија, већ педесет дана по Васкрсењу шаље Духа Светога, Господа Животворног, који је Извор освећења. Да би омогућио човеку да све страхове, патње и муке овога света превазилази, наш Бог је основао Цркву своју. Ту сада долазимо и до светих тајни. Свете тајне су свештене радње које се догађају унутар Цркве. Обично се говори да има седам светих тајни, али свака свештена радња у Цркви је света тајна. Свети Јустин Ћелијски је често говорио да је све у Цркви света тајна. Чак и када човек изговори једно „Господи, помилуј", и то је света тајна. Свете тајне подсећају човека да није створен за пропадљивост, већ да је створен за бесмртност. И не само то! Свете тајне омогућавају човеку да истовремено, док живи у овоме свету и овој реалности, буде део и једне друге реалности која „није од овога света". Свете тајне су управо предокушај долазећег Царства Божијега!

Истовремено, свете тајне су огледало и мерило вере једнога човека. Када је Марта рекла Христу: "Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој!" Он је одговорио: "Ја сам Васкрсење и Живот! Који верује у мене, ако и умре, живеће!" Овде се опет морамо подсетити да вера једнога човека није само пуко изговарање речи „Верујем!". Вера захтева и делање. Пасивност и вера су две ствари које никако не могу заједно. У животу верујућег човека свакога момента нешто мора да се догађа по питању његовог спасења. Зато и служе свете тајне. Кроз њих наша ослабела и пала природа опет и опет улази у заједницу са самим Богом. Онолико колико верујемо, ми толико и учествујемо у светим тајнама. Јелеосвећење или освећење уља је света тајна која је установљена још у првим вековима хришћанства.

Апостол Јаков у својој посланици каже: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се." Такође, и апостол Марко у свом јеванђељу говори како су свети апостоли изгонили демоне из људи и верне помазивали уљем. Призивањем Духа Светога се освећује уље, којим свештеници увек на крају јелеосвећења изврше помазивање свих присутних. Уље које се односи кући, мора се са највећом пажњом употребљавати, пазећи да се ни најмања кап не проспе, јер је освећено. Имајте у виду да ова света тајна није само зарад телесног излечења човека, већ је њен главни циљ да се оболела особа врати у заједницу са Христом и са Црквом Христовом. Зато  се у раној Цркви ова света тајна обављала у склопу свете Литургије.

Помазивање освећеним уљем још једном потврђује појединца као члана Цркве Христове, као што је то већ учињено у светој тајни крштења. То је разлог зашто се освећеним уљем увек помазују сви присутни на овој светој тајни, а не само болесни. Ако се физичко излечење тела догоди, за шта се такође молимо, треба да то примимо како то хришћанима и доликује – са захвалношћу. Нека нам је свима ова света тајна на душевно и телесно здравље, и на просвећење ума. Амин."

После помазивања верних, прешло се у црквену салу где су вредне сестре спремиле пригодно послужење за све присутне.

фото и текст: Радивој Мачковић

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска