Свети Антипа Атонски - житије

Свети Антипа АтонскиСВЕТИ АНТИПА АТОНСКИ

чудотворац Румуније, Свете Горе и Валама

(+1882) празнује се 10. јануара

НОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛАМТИНСКЕ

Житије /одломак/

Једне ноћи отац Антипа је неприметно напустио родитељски дом и упутио се у богати манастир Њамц - веома познат у Молдавији. (Крајем 18. века игуман манастира Њамц, свети Пајсије Величковски претворио је манастир у духовну академију, где су се стотине монаха подвизавали не само у сопственој духовној борби, већ су направили и читаво једно удружење преводиоца светоотачке литературе. Осим што су објавили та дела и преко страних штампарија, они су и у манастиру започели са издавачком делатношћу одакле се светоотачка мудрост ширила и надахњивала стотине младих душа. Несумљиво, и млади Антипа је био одушевљен светоотачком мудрошћу и обузет жељом да суделује у том покрету, који је преобразио православно монаштво 19. века. Управо зато је оно и даље цветало на Балкану и у Русији, а и до дан данас делује на тим основама. Међутим, када је отац Антипа касније напустио Свету Гору, његова душа била је жедна нечег сличног Атосу. Зато је, откривши Валам и остао у тој пустињи на Северном Атосу - Валаму.) По доласку, ушао је у главну манастирску цркву, пао на колена пред чудотворном иконом Пресвете Богородице и са сузама се молио. Црква је била потпуно празна. Одједном је настала некаква бука, и у том тренутку се сам од себе отклонио вео који је прекривао икону. Скрушено и неизрециво радостан, отац Антипа се поклонио чудотворној икони Царице Небеске.

Иако у храму утешен благодаћу Божијом, отац Антипа је напустио игуманову келију веома потиштен. Упркос свим његовим захтевима и молбама да остане, одлучно је одбијен да ступи у братство манастира Њамц. Због тога се упутио у Влашку. Тамо је један мали сеоски манастир Калдорошани примио овог боготражитеља међу своје мирне зидине. Више од две године потпуног одрицања, ревносни подвижник се вежбао у монашком послушању. Живот му је био испуњен муком и страдањима. Нису му дали ни монашко одело ни келију. Дешавало се да заспе, исцрпљен, где год би се задесио - на пољу или кухињском поду. Једном приликом, заспао је у пољу на сену, снег га је покрио, и он тако полу смрзнут једва је успео да дође к себи.

Услед телесних напора, бденија и поста, млади Христов војник задобио је умну молитву у којој га је руководио схимонах Гедеон, старац који се скоро тридесет година подвизавао у затворништву, а живео је близу њиховог манастира.

Строг и особен подвижнички живот оца Антипе у многоме се разликовао од општег манастирског типика, па га је његов исповедник саветовао да оде на Свету Гору. И сам отац Антипа је много желео да оде на Атос. Већ на почетку свог монашког живота показао је право духовно расуђивање - што је главни показатељ истинског подвижништва - јер, да би решио неки проблем, он се обраћао старијем и искуснијем у духовном животу.

Превод с енглеског: Сестринство Тројеручице - Шибеник