Свети Григорије Ниски: ЖИТИЈЕ СВЕТЕ МАКРИНЕ, монаху Олимпију

Нова књига у издању Епархије далматинске

Свети Григорије Ниски: ЖИ­ТИ­ЈЕ СВЕ­ТЕ МА­КРИ­НЕ, мо­на­ху Олим­пи­ју

Уко­ли­ко чо­век ра­су­ђу­је на осно­ву на­сло­ва, овај спис очи­глед­но има фор­му пи­сма, али ње­гов обим то да­ле­ко пре­ва­зи­ла­зи, по­став­ши пра­ва књи­га. Те­ма о ко­јој си ми за­по­ве­дио да пи­шем, ипак мо­рам ре­ћи, то­ли­ко је оп­шир­на да се не мо­же са­же­ти у ве­ли­чи­ну јед­ног пи­сма.

Си­гу­ран сам да ни­си за­бо­ра­вио наш су­срет, ка­да сам на­ле­тео на те­бе у Ан­ти­о­хи­ји, на свом пу­ту за Је­ру­са­лим ра­ди ис­пу­ње­ња за­ве­та и лич­не по­се­те ме­стима ко­ја нас под­се­ћа­ју на крат­ки бо­ра­вак Го­спод­њи (на зе­мљи). А си­гур­но се се­ћаш и свих на­ших раз­го­во­ра, ко­ји су нас обо­ји­цу укре­пи­ли, иако је би­ло са­свим не­ве­ро­ват­но да ће наш су­срет би­ти успо­ко­ја­ва­ју­ћи, кад је тво­ја оштро­ум­ност обез­бе­ди­ла то­ли­ко мно­го те­ма за раз­го­вор. Као што че­сто би­ва у та­квим при­ли­ка­ма, раз­го­вор је те­као не­сме­та­но, док се ни­смо до­та­кли жи­во­та јед­не зна­чај­не лич­но­сти. О јед­ној же­ни ми та­да раз­го­ва­ра­смо - ако би она уоп­ште тре­ба­ло да бу­де на­зва­на же­ном. Не знам да ли је уоп­ште до­лич­но озна­ча­ва­ти је по ње­ном по­лу, кад је то­ли­ко пре­ма­ши­ла сво­ју при­ро­ду. На­ше из­ла­га­ње о њој ни­је за­сно­ва­но на при­ча­ма дру­гих љу­ди, већ је оно та­чан опис оно­га што смо лич­ним опи­том са­зна­ли, те на­ше ка­зи­ва­ње не мо­ра би­ти при­хва­ће­но као исти­ни­то и од стра­не дру­гих љу­ди. Ни­ти је, пак, та де­вој­ка не­по­зна­та на­шем по­ро­дич­ном кру­гу да би би­ло нео­п­ход­но са­зна­ва­ти појединости о ње­ном чу­де­сном жи­во­ту од дру­гих љу­ди, јер она по­ти­че од истих ро­ди­те­ља као ми, бу­ду­ћи, та­ко ре­ћи, пр­ви­на - по­што она бе­ше нај­пре ро­ђе­на из утро­бе мо­је мај­ке. По­што сте он­да про­це­ни­ли да је при­ча о ње­ном под­ви­жнич­ком жи­во­ту вред­на при­по­ве­да­ња, а ка­ко бих спре­чио да та­ка­во жи­ти­је оста­не не­по­зна­то на­шем и бу­ду­ћим по­ко­ле­њи­ма, већ да би­смо се се­ћа­ли же­не ко­ја се са­мо­ва­спи­та­ла у «фи­ло­со­фи­ји» (му­дро­љу­бљу) уз­ди­гав­ши се до нај­ве­ћих вр­ли­на; да­кле, ка­ко бих спре­чио да јед­на та­ква лич­ност поч­не да пре­ла­зи у сен­ке не­у­мит­ног за­бо­ра­ва, по­ми­слих да је до­бро да те по­слу­шам, и у не­ко­ли­ко ре­чи, нај­бо­ље што мо­гу, ис­при­чам ње­ну при­чу, не­у­си­ље­но и јед­но­став­но.

Превод с енглеског: Сестринство Тројеручице - Шибеник