Свети Јефрем Сирин о посту

Заволи сиромаштво Христово како би тамо богат постао Божанством Христовим. Заволи пост најдивнији - дјело веома поштовано и богоугодно. Пост је кочија што узноси на небо. Пост рађа пророке, законодавцима мудрост даје. Пост је души одбрана добра, тијелу поуздани сустанар. Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушења, он блиста на подвигу побожном. Пост је одважност у биткама. Пост је кротио силу огњену. Пост је затварао раље лавовске. Пост узноси молитву на небо. Пост је мајка здравља. Пост је младости поука, украс стараца, путницима пратилац добри.

Код оних што посте тијело је часно и душа је драгоцјена. Пост је смирио Лазара у недрима Аврамовим. Зато га и ми заволимо да бисмо прихваћени били у окриље Аврамово. Уклањаћемо се од раскоши и пијанства што га прати смијех гласни, те мајке блуда. Пијанство не прихвата Господа. Пијанство удаљује од нас Дух Свети.

Пост је благостање града, честитост тржнице. Пост је мир у домовима. Пост је старатељ и заштитник невиности. Пост је пут ка покајању. Пост је сузама источник. Пост не воли свијет, ни оно што је у свијету. Због тога нећемо туговати док постимо, зато што Анђели у својој цркви уписују оне који посте. Пост не допушта памћење зла. А они који у сјећању чувају огорчење и зло што им је учињено, иако се, споља гледано, моле и посте, налик су људима који захватају воду и сипају је у разваљено буре. Не прихвата Господ молитву од онога који памти зло на брата својега. Господу слава и власт на вјеки вјеков! Амин.

Извор: Радио Светигора