Свети Јован Дамаскин: Слово о крсту
(...) Гле, Промисла неописивог! Крст се јавља као Престо Божији, јер је на Њему клином закована Ипостасна Мудрост Божија, клином приковаше Сведржитеља, Који чини све могућим у свету универзума! Као што је рекао Павле: Реч о Крсту је лудост за оне који гину, а сила Божија нама који се спасавамо (1Кор 1, 18). Тако од оних који гину и несавесни су, Крст, који долази с више, сматран је за лудост и саблазан. Али за нас који смо спасени, он се јавља као сила Божија за свакога.
Јер, шта предизображава Дрво живота наспрам дрвета познања, ако не предизображава преизобилно и изузетно Крст? Као што је рекао премудри Соломон: Нека је благословено дрво на којем је Правда обожена (Прем 14, 5). А на којем је дрвету Правда била обешена, ако не на Крсту Господа нашег Исуса Христа, Који је за нас постао од Бога Оца умилостивљење, оправдање и спасење.
(...) Ево још силе Бога Творца свега и Обновитеља свега! Победосно дрво Крста изишло је из дубине земље, и наградило је цареве земље скиптром Царства Небеског. Одавде је Гроб почаствован Васкрсењем; не да је он имао потребе да буде поштован од Онога Који је почаствовао људску природу одећом непропадљивости, али Он почаствује изванредну жељу ствараоца овога Гроба.
(...) И ево поново - Освећење освећења! Јер Крст, као што заиста и јесте, богато даје царевима победу, и свештеницима сјај лепоте. И будући да је рукама освајача овај Двор Божански био срушен, зато сада свештенство и царство одаје му ову почаст, која утврђује цареве и помазује свештенике. Јер заиста, кроз допуштење овог рушења, које нас је умудрило над злим, даде нам се дар овог Непобедивог Крста, те чини већим оснажење моћи наше овим новим Уздизањем - Воздвижењем онога што је било срушено. А тако је био подигнут и [атор давидов, који је био оборен. Сваки се од нас радује и прославља Добротвора, Који се сажалио на нас Својим милосрђем.
(...) Нека се радује Црква Христова, и нека процвета као љиљани у овом Обновљењу свога Васкрсења! Нека Јевреји носе жалост! Нека идеопоклоници кукају! Јер - С нама је Бог! Нека стари Израиљ пролива сузе, јер је остарио и неважећи!
Радујте се, синови Васкрсења, народе нови, који расте Духом и никада не стоји! Нека деца Сионова цветају као кринови међу чкаљем неверника! Нека се покажу слична Анђелу веснику Васкрсења, нека обуку бело платно, нек се облаче светло! Нека одбаце сваку бригу, нека учине да се покаже сјај Васкрсења, и нека отресу сву ташту материју као прашину!
Крст нас је превео из ропства на слободу! Ми припадамо слободи! Не потчините себе никада више јарму ропства! Не допустите да вас победе похоте тела, јер ономе чиме је неко побеђен, томе бива поробљен. Не сејмо у тело, да не бисмо пожњели трулеж. Служимо само Богу, Господару наше природе. Дух лукави одагнат је далеко од нас. Уведимо уместо њега Духа благодати. Дух Свети се радује стварима светим и духовним. Обновимо све удове душе наше и тела нашег Духом Светим. Принесимо Богу нашем сву осећајност и снагу наше природе, и примићемо од Њега Духа. Мисли Духовној дајмо - мисао нашу, Речи Божијој - реч нашу, Духу Господарском - глас наш, Тројици Јединственој и Једносуштној - жељу и љубав нашу.
Крст је уздигнут, узнесимо се са Њим! Васкрсење Христово је обновљено, обновимо се са Њиме! Нека ти целокупни Пазник и целокупна Тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо Божје!
Свети Јован Дамаскин
Превео епископ Атанасије (Јевтић)
Извор: Епархија шумадијска
