Свети Јустин Ћелијски: Беседа у 12. недељу по Духовдану
Никада људске уши страшније питање чуле нису, никад „земља такав тежак проблем, тако тешко питање није упутила Небу. Никад род људски не би могао одговорити на питање које је данас поставио у Светом Еванђељу младић који је пао пред Господа, клањао му се и поставио страшно питање: „Учитељу, како ми добро ваља да учиним да добијем Живот Вечни?“
Станите! Мобилишите сав род људски, све људе до данашњега дана и од данашњега дана до дана Страшнога Суда, све мудраце овога света, све цареве, краљеве, велможе, себре, робове, све људе од најпростијих до најученијих, од првих до последњих – све мобилишите и не могу одговорити на то страшно питање.
„Шта треба да чиним да добијем Живот Вечни?“ – Учитељу реци, Учитељу добри!А Спаситељ, као љутит, одговори: „Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога“. Ти си мени, младићу, приступио као Учитељу; који ти земаљски учитељ може дати одговор на то питање? Који је то мудрац, који је то философ, који је то научник који ти може одговорити на питање: Шта да радим да добијем Живот Вечни? Јер теби, младићу, и ни једном људском бићу, нико не може одговорити на ово питање, осим Онога Који има Живот Вечни, и Који може дати Живот Вечни. Да си ти мени приступио као Господу, као Богу Истинитом, да, онда бих ти ја одговорио на питање. Али, Благи Господ одговори ипак младићу, а преко њега одговори и свима нама, свим људима који постављају тешко питање. Јер то је, браћо моја и сестре, најприродније питање, које и ја и ти треба да поставимо не само људима, него Богу.
Око нас смрт, око на гробље, око нас лешеви! Јеси ли зато, Господе, створио човека? Јеси ли зато створио човека да он, да сви утонемо у цврље, у смрад, у змијарнике, у јаме мртве и мрачне? Јеси ли зато створио човека?! Ако је зато, Господе, то је највећа увреда за човека. Ми таквога Бога нећемо. И човек, човек поставља ово питање. Зашто? Откуда богочежња у овом питању? Али, браћо моја, па то је најприродније питање. Шта ти, мајко, радиш када браниш чедо своје од болести? Ти га браниш од смрти, ти му желиш бесмртност и Живот Вечни. Шта ми радимо кроз нашу медицину, кроз наше лекарије, кроз нашу науку? Ми се бранимо од смрти, нећемо у гроб; отима се људска природа, неће смрт! Шта је то тзв. прогрес и у науци, и у философији, и у култури, и у цивилизацији – шта је то? То је тежња људи да обесмрте себе, да победе смрт, да осигурају себи бесмртност и Живот Вечни. Кроз све своје деловање у овоме свету, кроз сав свој рад човек то хоће. То хоће: да победи смрт, да постане бесмртан, да продужи свој живот, да не умре. Авај људи, на то питање нико не може одговорити осим Онога Који може дати Живот Вечни.
А то питање сасвим је природно и за мене и за тебе. Зашто? Зато што је Бог нас створио боголикима. Бог је створио човека по слици Својој, то значи: Бог је нешто вечно уметнуо у тебе и у мене, брате и сестро. Вечно, нешто што је од Њега самога, од Бога, од Његове Вечности, од Његове Вечне Истине, од Његове Вечне Правде, од Његове Вечне Љубави, од Његовог Вечног Бића. То је дао теби и мени, и кад се то у теби, у мени разбуди, ми онда приступамо Учитељу, ми велимо: Авај, аман, шта да радим да добијем Живот Вечни? Ја смрт нећу, ја сам створен од Бога боголиким, ја имам слику Божију у себи, како да умрем? Нећу смрт! Да, то је човек, то је прави човек који неће смрт, који хоће бесмртност и Живот Вечни.
А Господ је, браћо моја драга, зато и дошао у овај свет да нам да Живот Вечни, да свему да Живот Вечни, као што се вели у Светом Еванђељу. То су Његове речи. Син Божији Господ Христос дошао је у овај свет да свему да Живот Вечни. Свему! И теби, и мени, и сваком људском бићу, и свима створењима. Каква тајна! Каква радост! Каква огромна Божанска истина разлива се по овом нашем малом земљаком свету. Бог постао човек, да човеку, свакоме човеку да Живот Вечни. То је, браћо, најважније у овоме свету, то је и најважније питање које је младић поставио, и на то питање одговорио је сам Господ Христос. Да, како? Тиме и тако што је Себе, Истинитога Бога, дао нама људима, дао човеку. Што је Он Бог постао човек. А Он је, како се вели у Светом Еванђељу, Истинити Бог и Живот Вечни. Јер само Истинити Бог и даје Живот Вечни, само Истинити Бог је јачи од смрти.
Како нам Господ Христос даје Живот Вечни? Дајући нам Себе. Поставши човек Он даје човеку Живот Вечни, јер је у Истинитом Богу Живот Вечни, у Њему нема смрти, јер нема греха, нема зла. И Господ Христос даје Себе човеку, даје му све што је потребно за Живот Вечни. Како даје Себе Господ Христос човеку? На који начин Он даје Себе, и мени и теби? На првом месту, брате мој и сестро, кроз Свето Причешће. Шта је Свето Причешће? То је сам Господ Христос. Он Сав улази у тебе: у биће твоје, у душу твоју, даје ти Себе, и кроз Себе даје Живот Вечни, и у њему Истину Вечну, Правду Вечну. Јер, шта ће ми Живот Вечни без Вечне Истине, без Вечне Љубави, без Вечне Радости?
То Он даје: зато је Он и победио смрт, зато је васкрсао из мртвих, да покаже да је тело људско саздано за бесмртност и Живот Вечни! И да нама људима хришћанима, сваком људском бићу, остави своје Свето Еванђеље, своју највећу Благовест – да је смрт побеђена. Он је победио смрт васкрснувши из смрти, и тиме даривавши телу бесмртност и Живот Вечни. И тело је твоје, тело човечје, за бесмртност и Живот Вечни. Ето тајне наше, браћо; ето тајне тела нашег, ето тајне духа нашег, ето тајне душе наше.
Човече! Створен си за бесмртност и вечност, и тело је твоје створено за бесмртност и вечност. Пази како живиш у овоме свету! Пази шта радиш са својим телом, са својом душом, шта радиш са својом савешћу. Гле, теби је дат живот на земљи – а шта то значи? Живот који траје десет, петнаест, двадесет, сто година, да би ти њиме зарадио Живот Вечни. Пази! Живот Вечни купујеш њим, тако јевтино, тако кратким животом на земљи! Само, тај кратки живот да испуниш – чиме? Господом Христом! Њиме, вером у Њега, јединог Победитеља смрти, да Њега стекнеш, јер тиме стичеш заиста Живот Вечни.
Шта ради човек који хоће Живот Вечни? А сви ми те хоћемо. Шта треба да радимо казао нам је Господ Христос кроз Своје Свето Еванђеље, казује и данас кроз Своју Свету Цркву. Све Своје силе, Себе самог, Себе Истинитог Бога и човека, Он је оставио у Цркви Својој, да и теби данас, и мени, као што је некад Апостолу Петру и Јовану и Јакову, и свима Ученицима Својим, дарива Живот Вечни, вером у Њега.
Гле, колико је сведока Вечнога Живота око нас и у нама! Сваки Светитељ – ето вам живог сведока Вечнога Живота. Побеђена је смрт. Гледајте наше светиње, гледајте свете мошти Светитеља Божијих. Ево и овде, у нашем светом храму имамо свете мошти Светог Златоуста. Какав бесмртник! Какав вечник! Сав вечан: вечан је телом, вечан и душом. Од кога? – Од Господа Христа. Због чега? – Због светог живота, због својих светих врлина, и због својих великих еванђелских подвига. А сваки хришћанин је позван да себе испуни Господом Христом, то значи Вечним Животом, силом која побеђује сваку смрт.
Ми кад се крштавамо, када постајемо чланови Цркве Христове, ми се у Христа облачимо, како се вели у Светом Еванђељу, ми Христа Васкрслог примамо у себе. А то значи: одступите све смрти од мене; не само све смрти, одступите и сви демони, сви ђаволи, јер и ђаво јесте тај творац смрти. Кад примиш Господа Христа ти исцељујеш из себе све што је демонско и ђаволско, свако зло и сваки грех. Ето, у Њему таквоме је Живот Вечни, а ти на земљи треба да живиш Вечним Животом.
А како, питаш? – Помоћу светих врлина. Шта ти вера у Христа даје, вера у Победника смрти? Шта? – Силу да на земљи живиш Небеским законом, да на земљи живиш Његовом Небеском Љубављу. Вера те везује са Њим, бесмртним Победитељем греха и смрти и ђавола. Вера ти даје Христову силу да ти и сам побеђујеш све што је смртно у теби, сваки грех, сваког ђавола да одагнаш од себе. То је вера Христова. А љубав према Њему, а Љубав Његова Божанска шта чини са тобом? Она те испуњује божанским силама, она прогони из тебе мржњу, прогони сваки грех, свако зло, и ти у овоме свету живиш божански, Божанском Љубављу. Шта је то свето еванђелско милосрђе, милостиња? Опет Божанска сила, света врлина, Божанска сила која испуњује тебе божанском Христовом силом, таквом силом какву ни Анђели немају.
Сети се да је Господ, кад је говорио о Страшноме Суду својим савременицима, и нама говорио. Свето Еванђеље бележи шта је рекао: „Када учинисте једноме од ове моје мале браће, мени учинисте“. Мени, Богу и Господу, ти човече чиниш добро када помажеш сиротињу, када гладнога храниш, жеднога напојиш, нагога одеваш, болесника посећујеш, у тамницама сужње походиш, ти то Христу служиш. Гле, ти Богу Истинитоме служиш. Гле, ти Вечни Живот имаш већ имаш, већ си га стекао, већ си га стекао. „Ко верује у Мене има Живот Вечни“, објавио је Спаситељ. Има још овде на земљи. И човек хришћанин – он се не боји смрти, он осећа да је бесмртан. Шта ће њему учинити људске смрти у овоме свету?
Шта гониоци Христа могу учинити хришћанима у овоме свету?! Какву то смрт могу да натуткају на хришћанина непријатељи Христови, да се он Христа одрекне? Нема смрти за Христовог човека у овоме свету: од свих смрти јачи он је, јер је јачи од свих демона, од свих ђавола. То је Христов човек, то он једини у овоме свету добија од Господа Христа, као што Спаситељ вели: „Који верује мени има Живот Вечни“. Тако се Његова реч божанска испунила на свакоме од нас. Ако истински верујеш у Господа Христа шта ће ти учинити људи? Ха! Шта људи, шта ће ти учинити мрзитељи Христа? Шта ће ти учинити гонитељи Христа? Шта ће ти учинити непријатељи Христови данас? – Ништа! То је бунт врабаца… то су стенице… побуниле се стенице против Сунца! То су безумни људи – боре се против Христа! Паучина устала на орлове! Паучина! Стенице на слонове! Нема страха за Христовог човека у овоме свету, јер нема смрти. Бесмртан је и вечан је. То је дар од Господа Христа. Зато је Господ и дошао у овај свет, не ни за шта друго, него зато, да човеку дарује Живот Вечни и осигура Живот Вечни. То је вера наша.
Зато вера наша побеђује и данас и сутра, и увек ће побеђивати све непријатеље Христове, све који хоће да сруше Христа у овоме свету, да не славе Христа; све оне који објављују да је Христос мит, бајка, скаска… Сами су прљава скаска, сами су бајка, сами су смрад, леш који ће сутра смрт самлети и бацити у гроб. Шта хоћете од вашег христоборства?! Шта хоћете од ваше побуне против Христа?! Шта смрдљивци, шта црвљивци, када вас смрт самеље сутра? А Он, бесмртан и вечан, са васкрслим телом осигурава вечност и теби и мени, свакоме који верује у Њега, Чудесног Господа Христа, Јединог Победитеља смрти, греха и ђавола у свима световима.
То је та сила, браћо, која Христову Цркву носи и проноси кроз све олује и буре, и историје људске. А Црква Христова путује кроз овај свет као кроз једно огромно мучилиште. И сваки хришћанин је мученик у овоме свету, јер непријатељима Христовим хоће се да не буде Христа у овоме свету; хоће се њима земаљско пролазно уживање, сласти и страсти; и онда измишљају разне играчке за себе, бедни људи, а створени су као боголика бића. Шта је то биоскоп, позориште? О, како смешне лакрдије, човече! Ти си створен за бесмртност и Живот Вечни, а ти губиш драгоцене дане и ноћи – у чему? У чему? У каквим убеђењима, у каквим слободама! Погледајте, полудео свет од тзв. туризма. Све јури, куда, куда, куда?! – У гроб, у огромну гробницу коју сам копаш себи. Беже људи од себе, беже од онога што је најглавније у овоме свету; беже људи од Вечнога Живота, а створени су као боголики ради Вечнога Живота. А Господ нам то даје, то нуди.
Зато је Господ у данашњем Светом Еванђељу објавио ову страшну реч: ,Још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у Царство Небеско, Царство Божије“. Пазите браћо, Господ је ту реч рекао за овог богатог младића који није могао да се одрекне свога имања, али та се реч односи на свакога човека. Спаситељ је рекао: „Хоћеш да будеш савршен, хоћеш да будеш вечан, онда иди, све своје имање продај, раздај сиромасима, па хајде за мном, и имаћеш блага на небу." А младић постаде жалостан и тужан. А Спаситељ са тугом рече: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли ономе који се прилепио за богатство земаљско ући у Царство Божије.“
Браћо моја, то Спаситељ говори и мени и теби. Када? Када ми ма кога у овоме свету претпоставимо Њему. Ако ти, човече, младићу, старче, ма кога претпоставиш у овоме свету Господу Христу, и теби се упућује та реч. Ако ти, рецимо, велиш: „За мене је наука све и сва, за мене је наука све и сва“, а не видиш Христа од ње, и више волиш науку него Христа, и на тебе се односе ове речи:„Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли теби, научниче, ући у Живот Вечни. Или, ти си родитељ, ти у својој љубавп неизмерној према деци својој не видиш Христа, не сећаш се Њега и неумерено стално радиш за децу; трчиш, копаш, ореш, зарађујеш: ‘оћу да осигурам децу! ‘оћу да осигурам децу! Авај! И на тебе се односе оне речи. Куда јуриш, за кога? Када смрт дође, чије ће бити то што си ти припремио за твоју децу и за тебе? Шта ћеш ти да радиш са собом, са душом својом? „Лакгиеје камили проћи кроз иглене уши, негли ли таквом родитељуући у Царство Божије“.
Ако човек, супруг супругу своју претпостави Господу Христу, ако дете родитеље своје претпостави Господу Христу; ако ма шта, или ма кога, претпоставимо Господу Христу, на тебе се односе речи: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли теби ући у Царство Божије“.
Браћо моја и сестре, у овоме свету најважније је за човека, – шта? – Душа његова, а она је вечна и бесмртна. Твојој вечној души даје Вечни Живот Господ Христос, кроз Вечну Истину, кроз Вечну Правду, кроз Вечну Љубав, кроз Вечну Веру. И ако ма шта, или ма кога, више волиш него Господа Христа, од твога човечанског бића остаће споменик муке. Твоје људско биће кроз грехе и непокајане страсти и сласти улетеће у загрљај духова зла, загрљај демона. Пази, једанпут се живи на земљи, једанпут је дато ово време живота: да стекнеш себи Живот Вечни. Никако се другачије он не стиче него само вером у Господа Христа.
Зато, вера твоја у Господа Христа нека стално расте, нека буде најважнија за тебе. Живот по твојој вери, по светој вери еванђелској нека ти буде једини ;кивот. Тако ћеш души осигурати Живот Вечни, бесмртност и Царство Божије. Без тога, брате и сестро, осигураваш себи смрт, пакао, вечни загрљај грознога сатане.
Нека нас Благи Господ чува од тога. Нека у свакоме од нас увећа веру еванђелску, љубав еванђелску, молитву еванђелску, пост еванђелски, јер кроз свете врлине Господ се усељује у нас. Господ Живи Христос усељује се у тебе и у мене. Зато Њему никада није довољно служити. Зато је нама потребна читава вечност да Му служимо и захваљујемо за све што је учинио ради рода људског у овоме свету, дајући нам Живот Вечни, осигуравајући нам победу над смрћу кроз Своје свето Васкрсење. Њему, Чудесном и Васкрсломе Господу нека је од нас малих и бедних увек и вавек част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
у манастиру Ћелије код Ваљева, 1966. године
Извор: Епархија врањска
