Свети Јустин Ћелијски: Тумачење Јеванђеља у Недељу раслабљеног

„Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова. У њима лежаше велико мноштво болесника, лсијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер анђео Господи силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао у воду пошто се узбурка вода, оздравио би, ма одкакве болести бјеше болестан. А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан. Кад видје Исус овога гдје лежи и разумије да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш? Одгоори му болестан: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мне. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хоћаше. А тај дан бјеше субота.“
(5:1-9)

Витезда – болница; „анђео Господњи“ исцељује помоћу замућене воде и то само једнога болесника годишње. На меру исцељење и под меру исцељени. Замућена вода – символ воде крштења; „анђео Господњи“ – предвесник Светoга Духа. У ширем смислу: Витезда = сав свет, у коме лежи „мноштво болесника, слепих, хромих, сухих“. Греси повалили и свалили у неизлечиве болести сав род људски; само један тренутак у години – непосредна веза са Богом, и то преко анђела и воде; а ове остало време потопљено у мрак, у смрт, у ванбожје. И тај тренутак, тај пут између неба и земље, Бога и рода људског – од милости Божје, не по заслузи људској. Појава Богочовека у свету, у тој огромној Витезди, све мења из основа: свима и свакоме пружа се могућност исцељења, оздрављења од греха и смрти. И то: преко Светог Крштења водом и Духом. Пример: исцељени тридесетосмогодишњи болесник. Спас као да свакога пита, свакога болесника, – а то сваки човек: „хоћеш ли да будеш здрав?“

И ко одговори: „да, Господе“; одмах бива исцељен од греха и смрти. Јер није више анђео Господњипосредиик измећу, и то једанпут годишње, између Бога и људи, већ је сам Бог сишао међу људе са свима својим силама и непрекидно борави међу људима као Црква, исцељујући од сваке болести и немоћи, а претходно од сваког греха, који и јесте једини извор људских болести и људске смрти. „Али, – немам човека“. Да; али имаш Бога. Човек и не може спасти. А и кад спасава, обично спасава преко човека. – Још: Витезда је свака душа људска, јер је у свакој „мноштво болесника, слепих, хромих, сухих,“ = мисли, осећања, жеља. Уђе ли у њу Господ Христос помоћу ма које Свете Тајне или ма које Свете Врлине, она се намах исцели, од свих болести исцели.

„Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар. Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи? А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту. Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.“
(5:10-15)

Откуда болести у роду људском? – Од греха. То је истина коју нам откри Богочовек Господ Христос када рече иецељеноме од тридесетосмогодишње болесника: „Ето си здрав, више не греши, да те не снађе што горе“ (ст. 14). Значи: од греха долази и најтежа болест; од греха и оно што је „горе“ и од ње саме. А то је? – Губљење душе, смрт душе=пакао. Тако Спас и говори свакоме по крштењу: „Ето си здрав, више не греши да те не снађе што горе“. – И заиста крштеноме бива горе када се ода греху и пороцима, те тако бисер баца пред свиње. О томе овети Апостол Павле благовести јасно: Јевр. 6,4-6. А такви су обично богохулници и духохулници. Они упорно, свесно и „рационално“ остају при својим гресима и прљавштинама.

Извор: Епархија врањска