Свети краљ Милутин, највећи задужбинар из лозе Немањића

Средњовековни владари из лозе Немањића оставили су бројне задужбине. Краља Милутина, једног од највећих ктитора цркава и манастира, Српска Православна Црква литургијски велича 12. новембра. У студеничком манастирском комплексу својим скромним димензијама задивљује црква Светих Јоакима и Ане, познатија као Краљева црква. Задужбина је праунука Стефана Немање, краља Милутина. Подигнута је у српско-византијском стилу као и главна Богородичина црква у Студеници.

-Све што је сачувано у Студеници репрезентује да је српска средина још од времена Стефана Немање била отворена према најзначајнијим токовима у тадашње време у Европи, указао је проф. др Миодраг Марковић, историчар уметности.Стил чији је Студеница темељ је, како наводи др Тихон Ракићевић, архимандрит и теолог, Рашка школа. -Ту је живопис православни, византијског стила. Та синтеза је постала темељ за касније смернице како треба радити на тим културним грађевинама у 13. и 14. веку, истакао је Ракићевић. 

За осликавање мале цркве посвећене Богородичиним родитељима, светитељима Јоакиму и Ани, краљ Милутин ангажовао је сликаре који су је украсили изузетно вредним живописом. -Милутин, који је за осликавање позвао вероватно највеће сликаре епохе предводио их је Михајло Астрапа из солунске породице, угледни сликар који је радио вероватно и за византијске владаре, навео је Марковић. 

Међу четрдесет светиња, које је према историјским подацима из владарско-светитељске биографије, подигао или обновио краљ Милутин, четири су уписане у регистар културне баштине Унеска и део су историје и културе света. 

Извор: РТС