Свети Марко Ефески

Све­тил­ник и хра­бри по­бор­ник Цр­кве Хри­сто­ве. Ро­дио се у Ца­ри­гра­ду 1391. го­ди­не од ро­ди­те­ља пле­ме­ни­тог ро­да. Из­у­чио је фи­ло­соф­ске и те­о­ло­шке на­у­ке, пр­во код свог оца Ге­ор­ги­ја, ђа­ко­на, а по­сле код дру­гих слав­них учи­те­ља тог до­ба. Ка­да је имао 25 го­ди­на, раз­дао је све сво­је има­ње и оти­шао на под­ви­жнич­ки жи­вот на острв­це Ан­ти­го­на у Мра­мор­ном мо­ру.

Као ми­тро­по­лит Ефе­ски, уче­ство­вао је на Са­бо­ру у Фе­ра­ри, ко­ји је на­ста­вљен у Фло­рен­ти­ни, где се, чи­стим и хра­брим ис­по­ве­да­њем пра­во­слав­не ве­ре, на­о­ру­жан од­лу­ка­ма ва­се­љен­ских са­бо­ра и на­сле­ђем све­тих ота­ца, об­ра­чу­нао са ла­тин­ском је­ре­си, и та­ко се од­у­про и ца­ру Јо­ва­ну VIII Па­ле­о­ло­гу и Па­пи Ев­ге­ни­ју у скло­па­њу уни­је са Ри­мом. Упо­ко­јио се 1444. го­ди­не.