Свети праведни Теодор Ушаков
Био је најсветлија тачка руске поморске историје у 18. веку, вероватно најсветлија личност руске ратне морнарице до данас. Оно што је био Суворов на копну, то је био Ушаков на мору. У исто време су ратовали за Руску империју и помагали један другога у ратним операцима на Медитерану.
Рођен је у селу Бурнаково у Јарославској губернији у скромној породици. Петнаестог фебруара 1761. се пријавио у руску морнарицу у Санкт Петербургу. После завршене обуке је послат да служи као кадет на галији у Балтичкој флоти. Године 1768. пребачен је у Донску флотилу на Азовском мору у Тангарог и био учесник Руско-турског рата од 1768. до 1774. године. Командовао је личном јахтом Катарине Друге, руске царице, а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке путеве на Медитерану од британских гусара.
После ослобађања Крима од стране Руске Империје, лично је надгледао изградњу поморске базе у Севастопљу и дока у Керсону. У другом Руско-турском рату као командант Црноморске флоте, бриљантно је поразио Турке у бици код Фидонизијских острва, Керча и Рта Калакриа. У овим биткама дошла је до изражаја његова доктрина коју је преузео и усавршио од легендарног Суворова, тако да је суворвску тактику употребио на мору и извојевао сјајне победе. Поред великог ратног умећа, према рањеним Турцима у бици код Керча, показао је велико хришћанско милосрђе и благост, и указао помоћ рањеним турским морнарима на уништеним бродовима, што је у оно време била права реткост.
Године 1799. је постао адмирал руске флоте и упућен да помогне Суворову у Италији. Током ове експедиције, адмирал Фјодор Ушаков је потпуно сам помогао правосалавној браћи Грцима и направио грчку републику Седам Острва. Очистио је Крф и сва Јонска острва од Француза. Том приликом су захвални становници Крфа, адмиралу Ушакову уручили много поклона, међу којима и златну ленту са натписом „Крф, ослободиоцу Ушакову“.
У наставку своје кампање, са својом ескадром контролисао је јужне обале Италије, блокирао је француске базе у Ђенови и Напуљу и тако значајно ометао непријатеља, подржавајући са мора подухват Суворова у северној Италији. Дубоко је залазио у Јадранско море и подржавао чак Црногорце на дубровачком ратишту противу Француза. Очистио је Боку од француских окупатора.
Иако је Русија у то време за савезнике против Наполеона имала Енглезе и једно кратко време Турке, због међусобних несугласица савезника, двојицу великих руских војсковођа Суворова и Ушакова имепратор Павле Први је опозвао и вратио у Русију. Надобудни адмирал Нелсон није хтео да се стави под команду руског адмирала Ушакова иако су британске акције око Малте биле равне нули. Адмирал Фјофдор Ушаков је своју ескадру вратио у Севастопољ и тиме практично окончао своју каријеру непобедивог адмирала без изгубљене битке.
Успеси адмирала Ушакова на мору су поред пораза Турака у неколико узастопних битака, сламање Француза на Медитерану, ослобођење Јадрана, ослобођење грчких острава и изградња руске војне базе на Крфу.
У биткама се показао као ненадмашан војсковођа, али и као велики верник и хришћанин и милосрдан човек, који је знао да удари када је требало, али и да помогне несебично онима који су помоћ тражили.
По доласку императора Александара првог на власт 1802. године, адмирал Ушаков се повукао на своје имање у Тамбовској губернији, а када је чуо за лоше здравље својег адмирала, император је хтио да сазна да ли му може помоћи, на шта му је Ушаков одговорио: -Душевна искуства и снага мора истрошиле су моју младост и задравље. У Бога се надам да буде само воља Његова у читавоме свету. Све што се десило у мом животу примио сам као велики благослов.
Умро је у 74. години живота. Сахрањен је у Санаксарском манстиру. Његово нетрулежно тело је откривено у порушеном манастиру од стране комуниста 1944. године, у време када су се Стаљин и његова комунистичка врхушка сетили адмирала Ушакова, и уручили први орден „Адмирала Фјодора Ушакова“ као орден за поморске заслуге.
Порушен и запуштен, манастир је тек 1991. годне враћен Руској Православној Цркви, а са њиме и адмиралове нетрулежне мошти. По протоколу канонизован је од стране Руске Православне Цркве 3. августа 2001. године за свеца заштитника. Слави се 5. августа по новом календару.
Извор: pravoslavie.ru, манастир Превлака
