Свети Рафаило, Николај и Ирина

Ово троје светитеља су новомученици – претрпели су мученичку смрт након пада Константинопоља, престонице Византијског царства. Константинопољ је под турску власт пао 1453, а ови светитељи су пострадали десет година касније.

Године 1959, почели су се јављати многим особама – мушкарцима, женама и деци, како у сновима тако и устању будности. Они су открили свој идентитет и живо представили призоре свог мучеништва. Св. Рафаил је био игуман манастира поред села Терми на Лезвосу, посвећеног Рождеству Пресвете Богородице. На том месту су и пострадали мученичком смрћу. Св. Николај је био његов ђакон, док је Ирина била дванаестогодишња кћи управитеља Термија. Догодило се да је мала Ирина са родитељима била у манастиру када су упали Турци и сурово до смрти мучили Грке који су се тамо затекли.

Неких пет стотина година након њиховог мучеништва 1959. године – ови светитељи почели су дасе јављају становницима Термија, као и на другим местима, ближим или удаљенијим од села. Међу особама које су посведочиле да су имале виђење ових новомученика, а посебно св. Рафаила, били су учени митрополит Митилене, Јаковос Клемвротос, неколико уважених свештеника и чувени иконописац и књижевник Фотиос Кондоглу.

Ови новомученици су открили каквим су мучењима били изложени од стране Турака, убрзо након што су ови поробили Лезвос. Понудили су да воде ископавања која су предузели становници Термија на месту њиховог мучеништва. Њихово вођство допринело је значајним открићима, као што су делови њихових моштију (скелети) и једна Христова икона.

Св. Рафаил, врло упечатљива фигура, позивао је људе на покајање, дајући духовне савете и утеху и исцељујући све врсте болести – укључујући и многе које су лекари прогласили за неизлечиве. Та искуства су учинила да манастир поред Термија постане место ходочашћа које се може упоредити са Богородичином капелом на острву Тиносу. У манастир свакодневно пристижу стотине ходочасника из свих делова Грчке, из Америке, Аустралије и свих европских земаља.

Из предела вечности, они су свом снагом ступили у наш свет, у искуство великог броја људи. Они су се појавили са неоштећеним памћењем – суштинским за очување личног идентитета – са бистрим интелектом и вољом, способни да делују на особе у овом свету. Они на тај начин заиста показују да Бог није Бог мртвих него Бог живих, јер су за њега сви живи.

Извор: Манастир Ступље