Свети Сава - слава најстарије цркве у пивском крају

Свети Сава - слава најстарије цркве у пивском крају
Свети Сава - слава најстарије цркве у пивском крају
Свети Сава - слава најстарије цркве у пивском крају
Свети Сава - слава најстарије цркве у пивском крају

Не памти се, како кажу житељи, када је задњи пут молитвено прослављена слава цркве Светог Саве која се налази у селу Орах и која се сматра најстаријом светињом у пивском крају.

На празник Светог оца нашег Саве, првог Архиспископа и просветитеља српског, 27. јануара 2022. године, свету Литургију је служио јереј Лука Цицмил, парох пивски, у молитвеном учешћу мештана села Присојног и Осојног Ораха, Лисине и Јасена.

„Не чуди што је управо ова најстарија светиња у Пиви посвећена нашем архипастиру и просветитељу Светом Сави, јер је управо он коријен духовности Пиве и свеколиког рода српског. Данас, имајући за примјер Светог Саву и друге Светитеље из нашег народа, лако је знати какви Срби треба да будемо, јер нас је томе Свети Сава научио. Међутим тешко је на том путу истрајати. Данашња „просвета“ нашу дјецу не учи о животу вјечном, као што нас је томе учио Свети Сава. Учење данашње „просвете“ је о оном пролазном и овоземаљском, па није чудно што је таквом учењу сметао Свети Сава. Због тога више нема његових икона у ђачким учионицама“, беседио је свештеник Цицмил.

Након молитвеног сабрања, сабраном вјерном народу обратио се и Милован Голубовић, члан Црквеног одбора, који је пожелио добродошлицу новом пароху пивском и најавио наставак радова на обнови светиње. У знак добродошлице, предсједник Црквеног одбора, Ненад Голубовић је свештенику Луки, уручио на дар икону Светог Саве.

Храм Светог Саве у Ораху је некада био Саборна црква за Пиву, Голију, Гацко и Рудине. Претпоставља се да је грађена у периоду између 12. и 14. века, али је више пута рушена и обнављана. У периоду османске владавине црква је затрпавана под земљу како би била сачувана од рушења. Последњих двадесетак година црквено-народни сабори у тој цркви одржавају се на празник Рођења Пресвете Богородице.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка