Свети Василије Острошки прослављен у Саборној цркви у Никшићу
Светом архијерејском Литургијом, коју је у Саборној црви Светог Василија Острошког у Никшићу, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије молитвено је прослављен празник Светог Василија Острошког Чудотворца.
Преосвећеном Владици Јоаникију у Светој архијерској Литургији саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Светом богослужењу присуствовао је велики број вјерног народа, који је приступио Светој тајни причешћа, а одговарао је хор Светог новомученика Станка и пјевница храма.
У свом обраћању Преосвећени Владика је поздравио уважене госте, који су били присутни на празничном богослужењу, а нарочито Њену Екселенцију амбасадорку Бугарске у Црној Гори г.ђу Мају Николову. У својој бесједи он је казао да овогодишња слава празника Светог Василија Острошког протиче у знаку два велика јубилеја - 400 година од рођења Светог Василија и 110 година од освећења Саборног храма у Никшићу, који је њему посвећен.
- По старим записима Свети Василије Острошки је рођен 1610.г., свега 15-ак година после спаљивања моштију Светог Саве. У томе видимо велики Божији промисао да нам је Господ у лицу Светог Василија послао новог апостола, новог просветитеља и учитеља равног Светом Сави по чудотворству и по светости. Свети Василије је вријеме свог земаљског живота, свега 60-ак година, искористио на славу Божију, трудећи се да стекне оно вјечно и непролазно, благо које не пропада и које се не стиче лако, већ кроз тешкоће и трпљење, кроз подношење патњи, кроз ношење Крста Христовог. Тако је живио Свети отац Василије, испунивши своје срце и просветивши се свјетлошћу Божијом, значи вјером и врлинама, а као Архијереј Божији потрудио се да свој народ сачува у вјери православној, рекао је Његово Преосвештенство.
Он је додао да је то било вријеме тешког турског јарма и латинског лукавства, када су папаски мисионари били послати у ове горе да преводе народ Божији у вјеру латинску.
- Позната су страдања Светог Василија Острошког. Морао је бјежати из родног Тврдоша, морао је бјежати и са Цетиња. Овдје се скрасио неких 20-ак година као источно-херцеговачки Митрополит, али је понајвише боравио у острошкој стијени, повремено излазећи и обилазећи свој народ. Зато је овај народ толико њему вјеран и благодаран, јер га је Свети Василије штитио за живота и у томе потрошио сву своју снагу. Сараспео се Христу, сараспео се свом народу крстоносном, али га је штитио још више после свог упокојења, јер му је Господ даровао силу и чудотворство његовим Светим моштима, да се, прилазећи његовом Светом ћивоту, испунимо духовним миомиром, да се испунимо вјером коју он даје својим Светим молитвама, бесједио је Преосвећени владика Јоаникије.
Храмовна слава цркве и града Никшића прослављена је потом резањем славског колача, а Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије уручио је епархијску књижевну награду „Извиискра Његошева" овогодишњем лауреату пјеснику Рајку Петровом Ногу.
Сенка Чоловић
