Свети Владика Николај прослављен у својој задужбини

Свети Владика Николај прослављен у својој задужбини
Свети Владика Николај прослављен у својој задужбини
Свети Владика Николај прослављен у својој задужбини
Свети Владика Николај прослављен у својој задужбини

Навршило се 25 година откако су мошти Светог Владике Николаја Свесрпског и Свеправославног пренете из Либертивила (САД) у његову задужбину, манастир Светог Николаја Мирликијског у селу Лелић, надомак Ваљева. Датум 3. мај у календару светих Српске Православне Цркве означен је његовим именом. Управо тог дана, 2016. године у Лелићу се сабрало мноштво народа да молитвено прослави новопросијавшег Божјег угодника. Свету архијерејску Литургију предводио је Епископ бихаћко-петровачки Атанасије уз саслуживање умировљеног епископа Константина и Епископа ваљевског Милутина, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. Појањем је сабрање украсио Црквени хор "Хаџи Рувим" са диригентом Милицом Степановић – Бабамилкић.

Четврт века је протекло откако се вратио у свој завичај. Свој Лелић, где је почео његов земни живот. Живот у Христу, са Христом и за Христа... на свим меридијанима планете. Богатством ума задивио је свет. Смирењем завредио да у тренуцима страдања у нацистичком логору са живим Богом "лицем у лице" збори. Као јеванђељски човек, у сваком богољубивом срцу имао је дом. Ипак, за својом отаџбином и народом проливао је сузе, тугујући због географских даљина и наших духовних странпутица, које су нас далеко од светосавског завета одвеле. Свог крманоша на путу Христовом у Светом владики Николају препознали су многи народи. Поједини уз њега и нас Србе "откривали".

-Благодарећи Светом владики Николају, упутио сам се у Србију. Да видим његову отаџбину и његов народ. Стигавши у Београд и угледавши људе око себе, рекао сам: "Ово је наш народ!" Не постоји разлика између нас у Москви, Минску и Кијеву и овог народа. Ми, који живимо у 21. веку, постављамо питања:"Ко ће стати између нас и Христа и ко ће Га привести мом срцу?" Када сам прочитао житије Светог владике Николаја, схватио сам да је он тај ког је Господ послао у ово време да људе приводи Христу. Имао је врхунско универзитетско образовање, а народ је од њега могао учити без обзира на то колико је био школован или не, део је празничне здравице протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве, који у Берлину службује крај Епископа Марка (Арндта), етничког Немца, који је у православној вери стасавао крај другог духовног горостаса, чије молитве наткриљују Ваљевску епархију, Аве Јустина Ћелијског.

Велико је благодарје Господу што нас сабира у лелићкој светињи око свог слуге и сарадника Владике Николаја. Сабира и чини учесницима своје победе и даје нам радост живота. Господ Христос је победио смрт и империју зла, даровао нам победу. Али на овом свету још није ништа завршено, указао је у литургијској проповеди Епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

-Христово дело биће довршено кад нас усправи. Довршиће га Црква Божја. Господ одабира своје слуге да буду сведоци Његове победе. Српски народ има историјско трајање, али и улогу да васкрсну моћ Христову пројављује, како би се други народи њоме снабдели... У народу какав је наш постојали су људи који су се распињали за Христа. Међу њима је Владика Николај – раван светитељима раних времена. Сведок Христов и обелоданитељ Његове моћи. Јасно је показао светлост Христове личности и учења. Зато ћемо читати његова дела и молити да нас заступа пред Господом, рекао је владика Атанасије, честитајући празник лелићкој обитељи и свима, који су се у част Владике Николаја сабрали у његовој задужбини.

Чувари владичиног кивота, игуман манастира Лелић архимандрит Авакум (Ђукановић) и протосинђел Георгије (Мићић), са својом сабраћом, и овога пута са великом љубављу угостили су мноштво намерника из разних крајева. Крај моштију Светог Николаја духовном радошћу сијају сви. -Ове године, истакао је у свом благодарју Епископ ваљевски Милутин, та радост умножена је доласком наших епископа Атанасија и Константина, руског проте Валерија Михејева и бројних свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве.

Извор: Епархија ваљевска