Свето писмо је угаони камен идентитета хришћанске Цркве

-Колико год мислили да знамо о Светом писму, изнова смо у прилици да нова сазнања стичемо. Јер, Библија - збирка светих књига из далеке прошлости носи свевремене поруке и веома је значајна за хришћански живот данашњег човека, једна је од порука трибине "Свето писмо у животу православног хришћанина", коју је у Вишем јавном тужилаштву одржао др Предраг Драгутиновић, професор при катедри за Нови завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Током преподнева, ову заиста неисцрпну тему, кроз одговоре на разна питања, проф. Драгутиновић расветлио је у Казнено – поправном заводу Ваљево, на позив духовника установе свештеника Дејана Трипковића .

Читати Свето писмо наглас или тихо, стојећи или у седећем положају, свеједно је. Повезивање са речју Божјом, саображавање живота порукама светих списа збива се када нам је срце отворено и ум озарен, без обзира на спољашње услове у којима то чинимо. Библијски текстови никада нису у потпуности протумачени. Писали су их различити аутори у различитим временима и просторима. Превођени су на стотине језика и носе упутства значајна за хришћански живот у свим историјским епохама.

Свето писмо је угаони камен идентитета хришћанске Цркве. Библијски текстови нису написани да би сачували догађаје из прошлости, већ да да за нас буду образац живљења, истакао је проф. др Предраг Драгутиновић.

- Постоје примедбе да библијске приче звуче бајковито, да у њима има превише чуда... Библијска историја није архивирана историјска грађа. Ти текстови су писани да о догађајима из прошлости известе на начин релевантан за нас. Увек можемо да се идентификујемо са актерима библијских прича јер су оне сакупљане да буду моралне парадигме за генерације које ће их читати у будућности- сматра проф. Драгутиновић. Улога Библије је да нам помогне у осмишљавању свакодневних поступака, грађењу нашег хришћанског идентитета по Светом јеванђељу на које смо призвани. Примера ради, објашњава проф. Драгутиновић, покајање је нешто што се свих нас тиче. Библијски текстови говоре о њему кроз приче о покајаним људима. Псалми Давидови приказују великог израиљског владара како крши закон, понаша се неморално и од пророка бива изобличен. Али, будући богочежњив, каје се и приноси Господу покајне псалме. Такође, пример покајаног грешника имамо и у Светом апостолу Павлу, некадашњем фарисеју и гонитељу Христових следбеника. Његово покајање Господ прима и чини га најватренијим проповедником, чије су посланице водичи на хришћанском путу и нама данас. Да бисмо ваљано прихватили поруке Светог писма, поред читања, потребно је и да га слушамо на богослужењима, разговарамо са људима који га читају, а нарочито су корисна упутства свештеника. Кад се молимо, ми разговарамо са Богом, а кад читамо Свето писмо, Бог разговара са нама, закључио је проф. др Предраг Драгутиновић своје излагање на трибини "Православље и млади" у Ваљеву.

Циклус сабрања биће настављен промоцијом часописа "Логос", којег уређују студенти Православног богословског факултета, најавио је свештеник Дејан Трипковић у име организатора – Светосавске омладинске заједнице Епархије ваљевске.

Ј.Ј.

Извор: Епархија ваљевска