Светоигњатијевски сабор у манастиру Папраћи
На дан успомене Светог свештеномученика Игњатија Богоносца, Епископа антиохијског, одржан је у манастиру Папраћи први Светоигњатијевски сабор. Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство г. Хризостом, Епископ зворничко-тузлански, уз саслуживање архимандрита Нектарија, настојатеља манастира Дуга Њива, протојереја-ставрофора Стеве Јовића из Лопара, Видоја Лукића из Зворника, Драгана Томића из Шековића, јеромонаха Игњатија, настојатеља манастира Папраће, јереја Жарка Лазаревића из Нових Дворова и јереја Владимира из Лознице, као и ђакона Богдана Стјепановића.
Ка манастиру Папраћи похрлили су многобројни поклоници, а посебно пријатељи оца Игњатија, који је са њима прославио и свој имендан, свог небеског хранитеља - Светог Игњатија. Прије свете Литургије, владика Хризостом рукопроизвео је у чин чтеца и ипођакона дипломираног теолога г. Младена Станишића из Цапарди. У току свете Литургије, њега је Владика рукоположио у чин ђакона. На крају свете Литургије благословљено је славско жито и славски колач. Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно.
У бесједи, Преосвећени Владика је говорио о Светом свештеномученику Игњатију и истакао: - Његово срце је било мјесто пребивања самога Бога. Зато га и зовемо Богоносац, јер је носио Бога у срцу. Слободно можемо устврдити да је Свети Игњатије био први умни молитвеник или исихаста непрестаним помињањем Имена Божјег и молитвом "Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј ме!" .
Свето Име Божје свео је у своје срце и оно је постало самим Храмом Божјим. У житију Светога наводи се да лавови који су га растргли, његово срце и једну кост нису појели, нити повриједили. Како ово објаснити или протумачити осим да су и те окрутне звјери осјетиле Име Господара свога у срцу овог предивног светитеља, архипастира и учитеља антиохијског, који се није уплашио суровог цара Трајана, нити још суровијих лавова римског Колосеума! Шта више, он је журио да чим прије постане ''благодатна пшеница'' међу чељустима дивљих звијери. Славећи успомену на овако дивног и прекрасног светитеља, потрудимо се да и ми своја срца чим прије учинимо обитавалиштем Божијим, да срца своја ових дана припремимо за сусрет са Господом, чије Рођење за свега неколико дана славимо.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
