Светосавска академија у Бијелом Пољу

Светосавска академија у Бијелом Пољу
Светосавска академија у Бијелом Пољу
Светосавска академија у Бијелом Пољу
Светосавска академија у Бијелом Пољу

Интересантна је судбина часних остатака Светог Саве и цара Николаја II, као и његове породице - уништени су с великим бесом.

Светосавска академија у спортској дворани Никољац окупила је 27. јануара 2018. године, на празник првог Архиепископа српског - Светог Саве, више од четири хиљаде верника. Духовну свечаност, 25. по реду, благословио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, а ове године у сусрет 100-годишњици од страдања Светог цара Николаја II Романовог и његове царске породице, духовни сабор је увеличан учешћем Mитрополита камеровско-прокопијевског г. Аристарха.

Академији су присуствовали представници Амбасаде Русије у Црној Гори, бјелопољске и суседних општина и бројни гости из политичког и јавног живота Црне Горе и окружења.

Благосиљајући духовно собрање Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је указао на значај и визионарску мисију за православље просветитеља, првог  Архиепископа српског и васељенског светитеља Светог Саве. Он је захвалио гостима из Русије, посебно Високопреосвећеном Митрополиту г. Аристарху који је у Бијело Поље донео благослов и поздраве Сверуског Патријарха г. Кирила.

-Овај велики свенародни празник ове године има посебну важност због обиљежавања 100-годишњице од страдања руског цара Николаја Другог Романова и царске породице, Светих новомученика Романових. Славимо онога Цара који је показао највећу саможртвену љубав према српском народу. Радујемо се што се братска и вољена Русија вратила Светом цару Николају и што се вратила себи. Што се подигла и што напредују и руска Црква и држава. То значи много за све словенске и православне народе, беседио је владика Јоаникије. 

Поздрављајући бројне госте, међу којима је био и црногорски спортиста Иван Стругар, владика Јоаникије је посебно захвалио на доласку драгих гостију из Русије и митрополита Аристарха, који долази са благословом Сверуског Патријарха г. Кирила и који доноси љубав руске Цркве и народа. Владика је захвалио и досадашњем председнику бјелопољске Опшине Александру Журићу на свесрдној подршци досадашњим академијама, призивајући молитве Светог Саве на све вернике и њихове породице.

Своје слово беседе Његово Преосвештенство Митрополит г. Аристарх је започео речима премудрог Соломона којима је величао светитеље Старог завета: Сјећање на праведника ће бити благословено (Прича 10,7):

-Данас, браћо и сестре, Црква молитвено помиње и прославља светитеља Саву, најпоштованијег светитеља Српске Православне Цркве. Светитељ је успоставио аутокефалност Српске Православне Цркве и постао њен први Архиепископ. Следеће године прославичћемо 800-годишњицу од формирања аутокефалне Српске Цркве. Успостављањем историјског постојања самосталне Српске цркве, Свети Сава је такође допринио учвршћивању српске државности. Ове године Руска Православна Црква молитвено прославља 100-годишњицу од мученичке смрти Цара - Мученика Николаја и целе његове породице. Представнике Царског дома Романових веома поштују становници Црне Горе и Србије, због чега смо вам ми Руси веома захвални. У многим црквама у Црној Гори могу се видети иконе породице последњег Руског цара. Руски и српски народ повезани су дугогодишњим вековним пријатељством. 
Руска армија, која је учествовала у многобројним ратовима са Турцима, више пута је спасила Балкан од османског ропства. Године 1914. сагласно са политичком вољом Николаја Другог руско царство још једном је устало да брани братски српски народ, утонувши неколико година у крвави Велики рат. Не постоји без разлога изрека: „На небу - Бог, а на земљи - Русија!“

-Нажалост, рат се за нас завршио катастрофом 1917. године због чега је почео политички и верски прогон у земљи. Породица Романов поделила је судбину милиона сународника - убијена је у Јекатеринбургу. Многи од наших суграђана били су присиљени да напусте своју домовину и пију чашу лутања и изгнанства, а овде су већ црногорски и српски народ пружили помоћ руском народу, емигранти су пронашли други дом овде. Ми ћемо то памтити и захвални смо вам због тога, беседио је митрополит Аристарх, додајући да се после 1917. године Руска Црква нашла под опасним угњетавањем бољшевичких атеиста и није било никаквог помена Николаја Другог и његове породице. 

Митрополит Аристарх је истакао да је прву канонизацију царске породице 1938. године провела Српска Православна Црква. -Познато је да прве апелације верника Синоду Српске Цркве са молбом за канонизацију Николаја II датирају из 1930. године. 1981. године Царска породица се славила у руској цркви у иностранству. А тек 2000. године Николај Други и његова породица су канонизовани у својој домовини. Преко многих патњи које је царска породица преживела у последњих седамнаест месеци живота, што је резултирало стрељањем у подруму Јекатеринбургског Ипатиевског дома у ноћи 17. јула 1918. године, видимо људе који су искрено тежили да оваплоте заповести Јеванђеља у својим животима. Патње у заточеништву царска породица је поднела са кротошћу, трпљењем и понизношћу, и у њиховом мучеништву откривено је светло Христове вере која је победила зло, баш као што је сијало у животу и смрти милиона православних хришћана који су претрпели прогон због Христа у двадесетом веку. И баш због разумевања смисла овог подвига царске породице било је могуће прославити у Сабору Руске Цркве као новомученике и исповеднике цара Николаја Другог, царицу Александру, царевића Алексеја, Велике кнегиње Олгу, Татјану, Марију и Анастасију, казао је митрополит Аристарх.

-Цар Николај II се у историји Русије показао је пример врло моралног хришћанског владара, где су традиционални православни принципи, то јест, милосрђе, љубав, мир, положени као темељ државне управе. Током своје владавине, становништво земље порасло је за скоро педесет милиона људи, што представља јединствен пример у светској историји. Савремене демографске проблеме наше Отаџбине, вероватно, корисно је проценити, па тражити решења у светлу историјског искуства предреволуционарне Русије. Године 1913. наша земља је преузела водеће место у светској економији и наставила је да се развија брзим темпом. Током владавине Николаја II изграђене су Кинеско-источна и Јужно-Манџурска железница, разрађен је план за електрификацију целе земље, пројекат нафтовода од Бакуа до Персијског залива, пројекат од Белог мора до Балтичког канала. Предвиђена је изградња великих постројења на Уралу и Далеком истоку, највећа пруга Бајкал-Амур. Многи истраживачи и историчари сматрају да су и револуција 1905-1907. године и Први светски рат и фебруарски државни удар из 1917. године били реакција Запада на јачање и успех Русије. Ови успеси су постигнути под директним руководством цара Николаја Другог. Деценије које су прошле од дана злочина без преседана постале су период најснажније кризе руског народа, време уништавања моралних основа државе и институције породице. Шездесет милиона људи физички је уништено током репресије и прогона током двадесетог века, истакао је митрополит Аристарх.

-Руска Православна Црква сматра како је њена обавеза да непрестано подсећа да су побуна против божанских закона и мржња, у том смислу социјална, покретачка снага иза репресије почињене током година револуције, грађанског рата и читавог трагичног двадесетог века у Русији. Да би се сећање на нове мученике ојачало у нашем друштву као пример стајања у вјери, Црква позива на повећане напоре да се прошири поштовање нових мученика и исповедника у народу. Архијерејски сабор из 2011. године предложио је градње цркава и капела у част новомученицима и исповедницима, нарочито тамо где су служили или патили. Због тога у Кузбасу, где постоје места погубљења наших потлачених сународника, у сећање на њих градимо капеле, цркве и споменике. Интересантна је судбина часних остатака Светог Саве и цара Николаја II, као и његове породице - уништени су с великим бесом. Мошти Светог Саве, по наређењу османског везира Синан-паше биле су спаљене на Врачару 27. априла 1594. године, док су остаци Царске породице били уништени од стране бољшевика у близини Јекатеринбурга. Све ово је чињено ради уништења сећања на подвижнике. Али љубав народа није могуће ничим угушити!

-Само помислите: да ли би такав бес могао доћи од људи? Не, не би. Дошао је од мрачне силе. А ако је она настала од тамне силе уз помоћ оних који су имали власт у какав онда понор урањају људска свест и поступци човека, питао се Митрополит Аристарх и поручио да Руска Православна Црква и Српска Православна Црква морају да се супротставе новој историји антицрквене и антирелигиозне пропаганде.

-Морамо рећи савременим људима како је Православна Црква подвргнута пљувању, премлаћивању и прогону током револуционарних догађаја, које су митове користили за компромитовање Цркве, компромитовање императора, владајуће династије и на тај начин поткопали темеље државног система. Данас се готово све што се догодило у прошлости практично понавља. И поставља се питање: Можемо ли данас објаснити нашим савременицима све што им се дешава, сву опасност од некритичког опажаја тих злонамерних мисли, идеја и тумачења догађаја који су пали на младе људе, позвани да раде само једно - да одвоје људе од Цркве, да ослабе утицај Цркве на живот људи? Мудар је онај који уме да историјско искуство примени у свом животу. И даће Бог, да је трагедија која се десила са нашим Црквама, обогатила нас искуством, па почевши од данас можемо се сабрати, потпуно и мирно превазићи те потешкоће које заиста постоје у животу Цркве и животу наших народа, покушавајући да ојачати Јединство духа у свезу мира. Снага и јединство сваког народа да одговори свим изазовима који се пред њега бацају одликује се пре свега духовном снагом. Врх духовног раста је светост. Свети подвижници уједињавали су, уједињују и уједињаваће наше народе. Подвиг светитеља има трајни значај. Снага светости, коју су показали, побеђује побуну против божанских закона. Без враћања истинитим вредностима, чији је идеал светост, наше друштво ће остати осуђено. Ако народи у нашим земљама имају будућност, онда је она само у пратњи Истине и верности коју су открили наши светитељи, закључио је митрополит Аристарх.

У богатом културно-забавном програму су између осталих учествовали црквени хор „Свети Никола“, хор Кемеровске митрополије, глумац Радивоје-Раша Буквић, народни гуслар Бошко Вујачић, оперска пјевачица Тијана Блечић у пратњи професора музике Слободана Богдановића и КУД Текстилац. После Светосавске академије у етно-селу Вуковић је одржан традиционални Светосавски бал.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка