Светосавска академија у Центру за културу Ваљево
Традиционална Светосавска академија на великој сцени Центра за културу ове године, уз подсећање на лик и дело највећег Србина у историји, приказала је како је управо он кроз векове био и остао чврст темељ националног бића и непресушан извор надахнућа најизврснијим изданцима српског рода, свестраним ствараоцима и великим родољубима.
Беседу о Светом Сави произнео је професор Богословије „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима Бојан Грујичић, а у уметничким програму учествовали су ученици Ваљевске гимназије и Црквени хор „Хаџи Рувим“. Свечаној академији присуствовао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Милутин.
Тропаром Светом Сави, Црквени хор „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић – Бабамилкић, отворио је сабрање у част Светом Сави, које су и ове године, уз благослов Епископа ваљевског г. Милутина, приредили Епархија ваљевска, Ваљевска гимназија и Центар за културу.
Светитељ Божји рађа се у једном времену и народу, али примивши вечног Бога постаје светитељ свим људима у свим временима. На личности Светог Саве почива наша духовност, просвета и култура и Светосавље је извор свих стваралачких сила наше народне душе. Тајну личности Светог Саве најбоље су разумели угодници Божји који су, идући његовим путем, и сами постали свети. О њему су писали и наши завичајци Свети владика Николај и Преподобни отац Јустин, стубови богоспасаване Епархије ваљевске, Српске Цркве и васељенског Православља.
-Иако је био без деце, кроз векове постао је отац милиона духовних синова и кћери“, речи су Лелићког Златоуста о Светом Сави на које је у беседи „Свети Сава први архиепископ српски и анђео Српске Цркве и народа. Он је био пријатан, али неустрашив. Необично леп, а врло скроман. Веома делатан, али сталожен. Друштвен, а ипак сам. Умео је да живи отмено у оба света и многи су се на њега угледали. Данашњи Срби, из љубави према њему, подижу му бројне задужбине на свих пет континената где их је судбина расејала, рекао је проф. Бојан Грујичић.
Свети Ава Јустин пише о стваралачким силама које су преобразиле принца Растка у Светог Саву, начинивши га великим архијерејем, просветитељем, државником, родољубом и књижевником. Академик Димитрије Богдановић (духовни син оца Јустина, нап.аут.) пише да је Свети Сава у много чему први у Срба и да ту величину сагледавамо тек кроз призму његовог светитељства.
У српским земљама рађали су се и рађају многи архијереји, духовници, научници, уметници, речју, ствараоци који су током живота вођени Светосављем. Поред Владике Николаја, за кога је Ава Јустин говорио да је „највећи Србин после Светог Саве“, међу њима су прослављени научник Михаило Пупин, философ Бранислав Петронијевић, историчарка уметности Гордана Бабић – Ђорђевић, великани писане речи Исидора Секулић, Десанка Максимовић, савременици нам „принц српске поезије“ Матија Бећковић, филолог Александар Лома… У позоришној представи „Најлепши од синова српских“, са својим ученицима, сабрала их је професор књижевности Анђелка Јеремић, помогнута професором музичке културе Марком Томићем и студиом „АС медиа“. У музичком програму академије, поред Црквеног хора „Хаџи Рувим“, учествовали су и хор Ваљевске гимназије и чланови музичке и социолошке секције.
Извор: Епархија ваљевска
