Светосавскa академијa у цркви Светог Николе у Котору

-Српски народ и његова Црква, али и хришћанство у целини, а посебно православље, данас су под великим притисцима, због чега, а зарад сванућа које једном мора доћи, искрено и пожртвовано треба следити пут Светога Саве, поручио је академик проф. др Дарко Танасковић.

У организацији Српског певачког друштва „Јединство“ Котор – 1839, Танасковић је беседио на Светосавској академији у цркви Светог Николе у Котору.

-Много је разлога да се бринемо, да стрепимо да улазимо у период тешких притисака на православље, са коначним циљем његовог разарања. Управо зато морамо следити пут Светога Саве, како у душама својим, тако у и у свакодневном раду и деловању. Понављам то једино није утопија. Да ли је то могуће? Велики владика Његош, као што је велики владика Николај Велимировић написао, није учио теологију по књигама, него по звездама. Он је рекао удар нађе искру у камену. Е па драги пријатељи, та искра је Свети Сава. Следимо, ако можемо ту искру, следимо је искрено и пожртвовано, следимо је до зоре, до дана, јер једном сванути мора, казао је Танасковић.

Подсећајући да се ове године обележава осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, коју је за српски народ обезбедио Свети Сава 1219. године, неки постављају питање, крајње непримерено, зашто је то морало да се деси у Никеји.

-Стање после 1204. године и срамног пустошења Костантинопоља односно Цариграда од стране крсташа и стварање латинског царства натерало је цариградског патријарха да се пресели у Никеју. Реците ми, не живимо ли ми данас у сличном времену, свеколиког, разностраног и крајње подмуклог притиска на православље. Свети Сава је ишао у Никеју зато што се морало ићи у Никеју. Патријарх Павле је својевремено говорио закуцаћу на сва, па и на ђавоља врата ако треба, да служим Христу и српскоме народу, казао је Танасковић.

Уређујући Српску Православну Цркву промишљено је Свети Сава, наставља даље академик, међу првима основао Зетску епархију 1220. године.

-Годину дана по добијању аутокефалности са седиштем у манастиру Светог архангела Михаила на Превлаци, а исте године и Хумску епархију са седиштем у манастиру Свете Богородице у Стону. Ту је уосталом  и оближња Савина. Није случајно то што је поштовање Светог Саве у овим крајевима, међу Србима, израженије него у многим другим српским земљама, казао је Танасковић.

-Оно што је, како наводи, најважније за све нас данас, то је да разумемо што је порука Светог Саве за савременог човека у савременом свету, јер истински Христов пут није нешто што је завршено.

-Истина Христова се стално обнавља, при свакој Евхаристији. Тај завет који се обнавља уствари је путоказ у трагању за начином обнове моралних вредности света и за начин делања. Практичног делања у свету, а не враћања уназад. Морамо се држати Христових завета у сваком времену и то нас управо учи Свети Сава који је за српски народ и за српску државу заправо створио све што је требало да то буду истински самостална Црква и истински достојанствен народ са својом државом у средњем веку. Свети Сава је заиста за  српски народ и за српску државу наравно, а пре свега и за Српску Цркву, учинио све што је у то време било потребно. Владимир Ћоровић, велики познавалац живота и дела Светог Саве, пише: Систематски је радио да створи Православље као синтетички дио српске државне културе; српску државну мисао Немањићке династије створио је физички Немања, а интелектуално Свети Сава. То је био задатак који је налагало време. Дакле, он јесте српски светитељ, он јесте оснивач наше државе, наше Цркве. Али он је то урадио на начин који ни у чему не доводи у питање универзалност Христовог наука. Напротив, убеђен сам да је то најуниверзални начин исповедања и практиковања Христове вере, казао је Танасковић.

Наставља и да они који ни у шта не вјерују, а понајмање у Бога, перфидно раздвајају духовно и световно.

-Ум и веру, тврдећи да уколико ми данас позивамо на одуховљење света заправо гледамо у прошлости и још бежимо од реалности, робујемо миту, па да треба све то заборавити и гледати само оно од чега живиш из дана у дан. Е не, јер ако се тако ради, онда видимо докле такав живот води. Куд год се окренемо по свету видимо да би био потребан, не само један Свети Сава, него стотине Светих Сава и то да иду по целом свету па да га на свој начин уређују за људе, али наравно по Божјој мери. Јер, човек је по Божјој слици и прилици настао и зато је најдостојанственије биће на овоме свету, казао је Танасковић.

Он је рекао и да је Свети Сава Србима као народу пружио све.

-Оно што му је потребно да би у држави коју је створио са Црквом коју је служио, достојанствено живио. Имамо ли ми  данас таквога учитеља?, запитао је Танасковић.

Данас је, додаје, „логос“ разбијен, а у време Светог Саве „номос“ – грађански закон и „канон“ – црквено правило,  функционисали су тако да је држава заједно са Црквом живела у симфонији. Сматра и да је данас потребан хришћански фундаментализам.

-Али какав фундаментализам? Враћање Христовом примеру, враћање ономе како је Христос деловао и враћање ономе што је његов завет дат људима. Јер, ако се вратимо томе, онда ми, понављам, у сваком евхаристијском слављу заправо обнављамо завјет са Исусом Христом, на темељу вредности хришћанства и имамо шансу да поново осмислимо свет. Управо зато што се плаше таквога пута, они који су са пута скренули, покушавају да нам објасне да је то утопија, казао је Танасковић, подсетивши да се Свети Сава подвизавао духовно, а деловао световно.

Светосавској академији присуствовао је и конзул Србије г. Зоран Дојчиновић. У име домаћина присутне је представио члан „Јединства“ г. Драган Ђурчић, подсетивши на јубилеје које тај хор (180 година рада и постојања) и храм Светог Николе (110 година у овом обличју) , са својим парохом, протојерејом ставрофором Момчилом Кривокапићем (50 година службе у истом храму), поред 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, обележавају ове године.

У оквиру богатог музичког програма наступили су велики и мали хор СПД „Јединство“ Котор 1839, под диригентском палицом Иване Кривокапић и Михајла Лазаревића. Уз Салгетијеву (которску химну) „О српска млада невина чеда“ и Мокрањчеву Химну Светом Сави, премијерно је изведена и песма „О Свевишњи Творче непостижни“ из Његошеве Луче Микрокозма. Солиста је била Јована Миљеновић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска