Светосавска академија у Колашину

У недјељу, 29. јануара у Колашину је одржана Светосавска академија на којој је бесједио пјесник Бећир Вуковић, а коју је благословио Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

„Ми обично својатамо светога Саву, па кажемо да је он наш српски светитељ; и то јесте тачно, међутим, чинимо неправду, управо из разлога што га ограничавамо на један народ и на једно вријеме,“ рекао је Митрополит Амфилохије поздрављајући и благосиљајући учеснике и госте дванаесте Светосавске академије у Колашину.“

„Он је заиста, као што пјесма каже, васељенски, универзални, међу васпитачима међу учитељима европским међу словенским и свесловенским. Свети Сава спада у најзначајније духовне и просвјетне личности 13. вијека међу словенским народима и у цијелој Европи. На Западу је његов савременик био чувени Фрањо Асишки. Ријеч васељенски наводим из разлога што има сад код нас неких нових просвјетитеља и учитеља, да не кажем министара који сужавају светог Саву, који кажу – Пошто га ви зовете српски, а ми смо сад Црногорци, значи, он није и наш просвјетитељ. Иако је он рођен овдје у Зети, иако је у свеукупној нашој просвјети, од 13. вијека у Рашкој и у Зети, док је то била заједничка држава и док су биле посебне државе непрекидно свети Сава играо и игра пресудну улогу све до послије Другог свјетског рата.“

„1947. године свети Сава је буквално прогнан из школа, да би се сад полако враћао, надамо се и у школе. Враћа се у народни живот, у живот Цркве, враћа се у просвјету.“

„Да је васељенски толико има свједочанстава. Његов утицај је јасан и у Светој Гори, Палестини, Бугарској, Русији, и широм васељене: ко је био у Аустралији наћи ће манастир светога Саве у Мелбурну. Када сам скоро био у Буенос Аиресу, нађем тамо диван храм светога Саве. Онда одем до Чикага, па нађем манастир Светога Саве, главни духовни центар помјесне Српске цркве, који је постао најглавнији духовни центар православља, хришћанства у Америци“, истакао је митрополит Амфилохије благосиљајући академију.

А у светосавској бесједи Бећир Вуковић је између осталог рекао:
„Христос је пресјекао вријеме и ушао у свијет и од тада рачунамо вријеме, нешто је било прије Христоса, а нешто је се десило и десиће се послије Христоса. Тако је Христос ту највећу илузију – вријеме, ставио под своју власт, а тада је и смрт побиједио…Од тога дана живимо без година и без смрти …Када је Христос послао светога Саву на један извор, међу Божјим паралелним рукавцима, да створи свој народ и од тога јутра на Светој Гори и српски народ одређујемо прије и послије светога Саве. Свети Сава је првопрестолник који је искочио из времена, и ускочио на пут Христов, који је искочио из свијета и ускочио у свјетлост и отишао за Владиком небеским и крилатом господом…Цвијет жртвова плодних просу смарагде и рубине и умјесто царске круне и порфире навуче црне ризе и не хтједе да влада, него да служи, не хтједе да буде цар, него слуга. Али, да чудо буде веће и од тога чуда, онда и отац побјеже за сином, и још да би чуда досегла звездана кола, ни Ана – мати монаха Саве, а Немањина, жена не остаде код куће већ прими монашки чин, доби име Анастасија и повуче се у манастир.“

„Кад се осврнемо на цијелу немањићку лозу доброплодну, видимо да је свако зрно из тога грозда сазрело у Божјој свјетлости…“

У програму свечане Светосавске академије у Колашину учествовали су и хорови Свети Сава и Свети Марко из Подгорице, КУД „Мијат Машковић“ из Колашина, ученици вјеронауке при цркви светога Димитрија у Колашину, као и гуслари Јован Лакићевић и Милован Анђелић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска