Светосавска академија у Новој Вароши

Велика је радост видети како српска деца и омладина са љубављу и чистим срцем кличу свом духовном оцу и пастиру, Светитељу Сави. Узносе му песме, стихове, игру… Таква искрена радост осетила се и у Новој Вароши где је у организацији Црквене општине приређена Светосавска академија коју су својим наступима употпунили деца предшколске установе Паша и Наташа, ученици основних и средњих школа у овом граду, затим КУД и Женска певачка група Дома културе Јован Томић.

У поздравном слову Његово Преосвештенство Епископ милешевски је подсетио да је Свети Сава својим животом и делањем уздигао углед нашег народа, цркве и државе, а да је обележавање Савиндана у неку руку израз поштовања према његовој личности која превазилази оквире просвете, вере, образовања, дипломатије, законодавства, здравства…

-Један животно искусан и мудар човек рекао је: Војска која се често постројава не зна за поразе. Тако се и ми вечерашњом саборношћу учвршћујемо на Савином путу. На овој духовној светковини и ми сами постајемо бољи, паметнији, храбрији, богатији, испуњени љубављу и срећом, истакао је владика Атанасије.

Беседу Куца ли у нама светосавско срце говорио је презвитер Оливер Суботић, родом из Нове Вароши. Свештеник и доктор информационих технологија казао је да сваки народ у својој историји има по једну јединствену личност. Код Јевреја је то праотац Аврам, код Ромеја цар Константин... -У православљу је то Свети Сава. Он обасјава све наше путеве и увек је у зениту наше историје и народа. Свети Сава је јединствен по томе што је био загледан у унутрашњи простор свога бића. У дубини свог срца препознао је глас Божји, том гласу се одазвао и зато је постао тако велики у хришћанству – казао је о. Оливер и истакао да се сви ми морамо одмерити пред Савиним ликом. Да се загледамо у сопствено срце и упитамо да ли оно куца светосавским ритмом. Јер у православној антропологији центар бића није ни разум, ни ум, већ наше духовно срце, по којем ће нам и Господ судити.

-Духовни кардиограм срца испитаћемо одговорима на неколико питања. Прво је да ли ослушкујемо глас савести који нам из срца говори. Морамо се запитати и где је вера у нашем срцу, да ли као цар седи на престолу или је негде у запећку. Да ли је привезак, форма или нешто суштинско што одређује идентитет нашег бића. Важно је и где је молитва у нашем срцу, је ли она површна, или је ватрена извире из дубине душе. За Светог Саву се зна да је она за њега била највеће блаженство. Прате ли дела нашу веру? Ако не, онда смо лицемери. Да ли смо и у којој мери спремни да се жртвујемо за свој народ и ближње такође је важно питање на које сами себи морамо дати одговор. Свети Сава је живео жртвеним етосом, а било би корисно да се им преиспитамо да ли и ми тако живимо. Добро је и ако ширимо мир у себи, по угледу на Светог Саву који је дубоко у себи имао духовни мир, мирећи завађену браћу и народе , нагласио је у својој беседи отац Оливер Суботић, истичући да се морамо тестирати и колико енергије, ентузијазма, жара и преданости улажемо у посао који обављамо, за оно за шта нас је Бог призвао. Сава није губио време, он је одлично знао да време није новац. Новац се губи и зарађује, а изгубљено време је ненадокнадиво.

-У нама куца Савино срце и ако имамо визију и ослушкујемо изазове времена. Свети Сава је био мудар у свом делању у тешком времену. Да ли смо и ми кадри да у сличним временима расуђујемо и урадимо оно што је он. Морамо се запитати још како нас препознају људи који нису православни и како се према њима односимо. Сава нам је путоказ и по том питању - он је живео за православље, али је поштовао и све друге различите по вери, нацији, боји коже. Долазимо до последњег питања којим се враћамо на почетак: да ли ми сопствени живот схватамо као мисију. Свети Сава је својом непогрешивом мисијом Богу принео плодове неибрисиве у историји нашег народа. Ако одговоримо позитивно на сва ова питања, тек тада у нама куца светосавско срце. Важно је да дамо све од себе, да се трудимо, а Бог ће надоместити све оно што не знамо или нисмо кадри да урадимо, рекао је у беседи презвитер Суботић уз поруку: Како чинили, тако нам Бог помогао.

Извор: Епархија милешевска