Светосавска академија у Жупи Никшићкој

Духовна свечаност у славу првог Архиепископа српског Светог Саве, коју са благословом надлежног пароха протојереја Василија Брборића организује Црквени одбор Жупе Никшићке, одржана је у недјељу 1. фебруара 2015. у Дучицама.

Светосавско сабрање благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Владика је, у свом поздравном слову, истакао да је култ личности Светог Саве у Црној Гори веома јак и траје већ пуних осам вјекова.

"У Црној Гори је специфична ситуација када је у питању прослављање Светог Саве. У другим српским земљама вјеронаука се учи у школама, па се тамо чује ријеч о Светом Сави. Свештеници и епископи, Богу хвала, посјећују школе и моле се Богу заједно са нашом дјецом у школама, а у Црној Гори тога нема, чак се Свети Сава потискује не само из уџбеника него се лоше и неправилно тумачи његово дјело и то је лоше. Прича о Светом Сави у Црној Гори не траје стотину или двије стотине година, него ево близу 800 година, а ако бисмо рачунали и године његовог живота онда и више од 800 година“, рекао је Преосвећени Епископ.

Он је подсјетио да је наш Свети Отац Сава на подручју Црне Горе, у њеним данашњим границама, основао три Епископије: Зетску, Будимљанску и Хумску. Жупа Никшићка и дурмиторски крај припадали су, у тадашњем времену, Хумској Епископији.

Касније су на подручју Хумске епископије настале двије, па је у доба Светог Василија Острошког сједиште једне од Херцеговачких епископија било у Никшићу.

"Дакле, не само да је посвједочен култ него је утицај личности и дјела Светог Саве, у сваком погледу, у Црној Гори видљив, понајвише на плану писмености и црквене умјетности али, свакако, и у развоју школства. У новије вријеме, у Црној Гори, од Његоша и од кнеза Данила, сва наша просвета темељила се, такође, на дјелу Светог Саве и најзначајнији предмети су били они који нас везују за светосавску традицију: вјеронаука, црквено појање, српски језик, српска историја“.

"Погледајте свједочанства како су ти предмети именовани у доба кнеза Данила, краља Николе и све до скоро. Сад се то, на један неприродан и штетан начин, преименује. Али, упркос томе, прича о Светом Сави и прослављање Светог Саве добија све више маха. И даље је Свети Сава врховни ауторитет и у Цркви и у сваком погледу гдје се мјери култура, духовност и писменост у нашем роду. За нас хришћане најважније је што је он Божји Светитељ васељенских размјера, димензија и ширине и што има слободу пред Богом да нас заступа, да се моли пред престолом Божјим за сваки наш дом, сваку породицу и свако дијете које крене Божјим путем“, поручио је Владика Јоаникије, захваливши на крају свог обраћања Црквеном одбору Жупе Никшићке на организацији овако лијепе и радосне духовне академије посвећене Светом Сави.

Светосавску бесједу одржао је проф. др Радмило Маројевић.

"Три темеља је Свети Сава даровао српском народу. Он је први српски Архиепископ, архиепископ Српске Цркве и ми смо имали ту част да нам он буде први архиепископ, иако су Срби много вјекова прије тога, а не зна се тачно када, примили хришћанство, вјероватно још из времена када је Свети Методије, брат Светог Ћирила у Митровици имао своју катедру. Обично се заборавља и не зна се да она велика Моравска, гдје су Свети Ћирило и Методије отишли, више је несигурно него сигурно да је то она Моравска у данашњој Чешкој, велика Моравска према новим истраживањима била је око ове наше Мораве“.

"Други изузетно важан темељ који нам је даровао Свети Сава то је српска књижевност. Он је, како се обично каже, први српски књижевник, он је, заправо, оснивач, утемељитељ српске књижевности и то свих њених писаних жанрова. Свети Сава је дао образац житија, заправо, он је књижевност у најширем смислу конституисао, на извјестан начин он је и оснивач српског права, црквеног права и права уопште. Познати су његови Типици и нарочито Номоканон, односно Законоправило“.

"Трећи темељ који нам је Свети Сава оставио то је српско-руска сарадња, он је утемељитељ те сарадње, не само сарадње руских монаха и будућег монаха Саве, касније Светог Саве, него је Законоправило Светог Саве било неколико вјекова највише поштовано у Русији. Руска Црква темељила се на том величанственом дјелу“.

Желим да нам свима честитам овај дивни празник, дан Светог Саве са жељом да га сваке године славимо све дубље и све шире и да имамо више наде и радости послије тог слављења“, истакао је Маројевић.

У културно-умјетничком програму наступили су: гуслар Ђорђије Ђоко Копривица и КУД "Жупа“, чији су чланови извели сплет игара и пјесама из Црне Горе и Србије, као и рецитације о Светом Сави.

На крају вечери се обратио професор Иван Зечевић, предсједник Црквеног одбора Жупе Никшићке, који је захвалио учесницима програма и све сабране позвао на трпезу љубави, уприличеној у дому на Царинама.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка