Светосавска беседа јереја Зорана Илића на академији у Требињу
Вечерас говоримо о најчувенијем принцу нашег народа. Принцу који је направио један од најчудеснијих избора у историји човјечанства. Дакле, говоримо о избору тог принца који у тренутку прављења тог избора није био схваћен ни од најмудријих људи у његовом окружењу. Оставити двор и повући се у самачки манастирски живот избор је који мали број људи разумије и у данашњици.
Како треба да приђемо овом принцу да би га разумјели у свој његовој необичности и чудесности нехотећи објаснио је Егзиперијев Мали принц. Тај необични Мали принц сусрео се овдје на земљи са трговцем савршеним пилулама које гасе жеђ и у разговору са њим сазнао да ако прогута по једну пилулу недјељно више неће осјећати потребу за пићем и тако ће по прорачуну стручњака уштедјети недјељно педесет и три минута. Сазнавши све ово Мали принц је упитао трговца шта људи раде са тих педесет и три минута, на шта му је овај одговорио да раде шта желе. Сусрет принца и трговца завршен је принчевом констатацијом : „Када бих ја имао педесет и три минута сасвим лагано упутио бих се неком извору...“
Свако од нас ко се вечерас сасвим лагано упутио овдје, оставивши ужурбаност свога живота и бригу да се још нешто мора урадити, можда и не знајући, послушао је глас Малог принца и лагано пошао на извор. Пошао је на извор, јер овај први принц о чијем избору смо говорили, својим избором начинио је од себе извор свом роду. Начинивши тај необични избор у својој младости и опредијеливши се да његово пиће буде једина истински жива вода коју једино може дати Христос Бог наш, принц Растко постао је Свети Сава. А Свети Сава је један од оних ријетких људи у историју човјечанства пред којим кад се застане просто се занијеми, остане се без даха. Савина величина је толика да је немогуће сагледати земаљским очима или описати нашим ријечима. Он ће достојно бити описан тек „ријечима неизрецивим“ које је чуо апостол Павле, али нас неће презрети ако му похвале упутимо и сада нашим недостојним уснама. Најлакше ћемо о њему прозборити, ако му потражимо сроднога. Са мањим од Мојсија тешко га је упоредити, јер као што Мојсије изведе народ Израиљев из ропства мисирског, тако Сава изведе народ наш из таме незнабоштва и невјерја. Као што Мојсије проласком кроз Црвено море прасликова крштење тако Сава трудом и прегалаштвом својим крсти народ наш. Као што Мојсије доведе народ свој на врата обећане земље, тако Сава од земље наше направи рајски врт који се протеже од Хиландара до саборног нам Врачара. Као што Мојсије разби таблице закона због богоодступништва свог народа тако и владика Николај видје Саву уподобљеног Мојсију пред престолом Спасовим како јадикује и плаче над богоодступништвом свога рода. Мојсије и Сава сусрећу се у Христу и од њега својим народима мир, радост и огањ Духа доносе.
Када након овога погледамо у Саву одмах се може рећи да није лако бити Сава. Но, нико од нас и не тражи да будемо он, од нас Христос Бог наш, Мајка Његова и сви свети његови желе да будемо истински Савини, а истински Савини бићемо ако будемо пили бистру, живу воду које по свуда има у земљи која се зове Савина. И вјерујте, гдје год се напијете те живе воде, било да сте пили на потоку, ријеци или неком језеру или да је ведром захваћена из неког бунара, идући узводно или пратећи изворну жилу бунара доћи ћете на извор који се зове Свети Сава. Ако ли вас тај пут не доведе до Њега, знајте да та вода није добра, ма каква да вам се чини да је.
Још једно ми вјерујте вечерас, говорити о Просветитељу Сави, а да тај говор истовремено не говори о Богу, увредљиво је мало говорење о Њему, јер кад поближе хоћемо да одредимо људе наведемо им уз име и презиме или неки надимак који су нечим стекли, а Сава је стекао такво богатство да га најприје и најбоље познајемо по придјеву свети јер толико је везан за Бога, Извор светости, да га светост коју је добио од Њега, и коју даје свима који му притичу, најаутентичније описује, најверодостојније говори о њему.
Да не бисмо остали недоречени, рецимо на крају гдје је најбоља и најбистрија света вода Савина. Недјеља се зове извор свете воде Његове и тече из Хиландара, Студенице, Милешеве, тече са Врачара, из цркве у Требињу, Љубињу, Невесињу, Билећи, Мостару, тече и из најмање цркве у којој се служи служба коју је Сава служио. Та служба била је штап у рукама Савиним којим је он ударио по нашој стијени и из које је, као некада у Мојсијева времена, потекла вода жива и слатка којом се наша земља вијековима обнавља и препорађа.
Земља наша препорађана је и препорађа се онима који су пили и који пију ту најбољу воду Савину. Пио је од те воде и онај којим се поносимо исто као и самим Савом, отац Савин Стефан Немања - свети Симеон Мироточиви и сви свети Немањићи, пио је од те воде Лазар Косовски, пио је и наш свети Василије Острошки, Петар Цетињски, свети Вукашин Јасеновачки, Николај и Јустин новојављени...пили су и пију ту воду многи и небројени, али Сави познати.
Притецимо, о браћо и пријатељи и оци и чеда богозвана к Сави говорећи му: дај нам да пијемо. И он ће нам дати, као што њему би дато , да пијемо воду живу која ће у нама постати, као што је у њему и онима који су његови постала, извор воде која тече у живот вјечни (Јн. 4, 14).
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
