Светосавска награда ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину

Светосавска награда ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину
Светосавска награда ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину
Светосавска награда ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину
Светосавска награда ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину

Празник Светог Саве је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажевства Српског 2. јануара 1840. године на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештења, представници државне и црквене власти прогласили су да се Свети Сава проглашава за патрона свих српских школа и да се он од тада 14/27 јануара има у свим школама најсвечаније прослављати.

Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године када је укинут одлуком власти. После полувековне забране  у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем Светог Саве као школског патрона, односно заштитника. Савиндан је у ОШ „Вук Караџић“ почео јe Светосавском химном. Славски колач преломио је протојереј-ставрофор Слободан Радојчић, старешина цркве Свете Петке. Кумови славе су ученици најбољег разреда VI-1 са разредним старешином Слободаном Тодоровићем.

Светосавска награда установљена је 2002. године као највеће признање у Србији на пољу просвете. Ове, 2022. године више од 150 кандидата конкурисало је за ово престижно признање, али је само 34 имало привилегију да буду добитници Светосавске награде. ОШ „Вук Караџић“ из Сурчина једина је међу основним школама Србије која је добитник овог престижног признања. Награда за 75 година њеног постојања и рада уручена је 27. јануара 2022. године, на Савиндан, на Светосавској академији „Благо Светог Саве“ у Комбанк дворани. На академији је Светосавску беседу произнео Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Програм Светосавске академије у школи започело је одељење I2 са учитељицом Драганом Радуловић. Било је то својеврсно приказано житије Светог Саве, од рођења до одласка у манастир. Стихове песникиње Лидије Поповић  „Главна поука“ рецитовале су ученице шестог и седмог разреда Софија Милосављевић и Јана Вулиновић. Њима су се придружиле другарице петог и шестог разреда Дуња Стефановић и Василија Гавриловић. Као вокална група извеле су песму Светог владике Николаја Охридског и Жичког „Анђели певају“ коју је компоновао Милан Ђурђевић. Вокална солисткиња у тој музичкој нумери је ученица шестог разреда Лора Суџук, уз инструменталну пратњу наставника музичког Жарка Буноше.

Ученица VII/3 разреда Јана Вулиновић прошле године је обрадовала школу значајном наградом на републичком такмичењу „Деца композитори“; свирала је на клавиру композицију Јохана Себастијана Баха „Двогласна инвенција број 14 у Бе-дуру“. Међу рецитаторима су били ученици другог разреда и међу њима Софија Чавка из свештеничке породице. Светосавска академија завршена је понарођеном песмом Ивана и Данице Црногорчевић „Весели се српски роде“. Певале су је Јана, Василија, Лора и Софија, а наставнику музичког  прикључио се ученик петог разреда Никола Јутић, док је вокална солисткиња била ученица петог разреда Дуња Стефановић.

На Светосавској академији говорио је и председник Општине Сурчин г. Стеван Шуша, чији су сарадници присуствовали духовној академији, као и директори основних школа, представници институција, учитељи и наставници, особље школе, чланови Школског одбора, Савета родитеља и многобројни родитељи. Из слова директора школе Драгојла Секулића издвајамо:

-Ово је признање [Светосавска награда] свим генерацијама ђака, учитеља и наставника који су уградили себе у школу, који су утирали пут просвети и образовања у Сурчину. Школа је била седиште многих културних, спортских и других манифестација и догађања, мењала је изглед села, а данас насеља, мењала је свест и савест својих мештана, па слободно могу речи – да су школа и Сурчин као место, расли заједно. Признање је истовремено и обавеза да радимо још више и боље, не да би се такмичили са другима и били бољи од других, већ да будемо бољи од себе самих, и да будемо сутра бољи него данас. Кориситим прилику да се захвалим свима онима који су анс подржали у нашој кандидатури и на тај начин допринели да добијемо ову награду. Ово је доказ да се и највећи циљеви могу достићи, ако су реални и ако се ка њима иде без страха, као што рече велики Војвода Мишић: „Ко сме тај може, ко не зна за страх, иде напред!“ Нека ове речи славног Војводе буду идеја водиља свим будућим генерацијама.

Извор: Епархија сремска