Светосавска посланица Митрополита Николаја

Н И К О Л А Ј

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ, СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И БЛАГОЧЕСТИВОМ НАРОДУ СРПСКОМ, БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА УЗ СВЕРАДОСНИ ПОЗДРАВ:

БОГОМ ВАМ БЛАГОСЛОВЕНА КРСНА СЛАВА - СВЕТИ САВА!

Драга дјецо духовна,

Зашто сви, а нарочито дјеца, воле Светога Саву? Зашто га с великом љубављу дочекују и прослављају? Зато, јер је Свети Сава најљепше Дијете које је родила српска мајка!

Ви већ добро схватате да ја не говорим о спољашњој љепоти овог српског Светитеља и Кнеза из лозе Немањића. Нема сумње, он је имао и спољашњу љепоту, која је привлачила свакога ко га је својим очима видио, својим ушима слушао и својим срцем се дивио. Дакле, не мислим на љепоту коју прашина прља, болест квари, смрт уништава и гроб са земљом изједначава. Због такве љепоте једва бисмо Светога Саву могли славити, а најмање називати Светим.

Наш Светитељ је имао једну другу љепоту која нити се мијења, нити пролази. То је унутарња љепота, духовна љепота једног Божијег човјека. Та љепота је љепша од пољског цвијећа и од дуге небеске. Јача је од смрти, и трајнија од времена.

Његова љепота се најприје види при избору између два добра. Он је имао да бира између царства земаљског и Царства небеског. Када је био, драга дјецо, ваших година, отац му је повјерио једну област у Херцеговини да се учи и вјежба у управљању државом, али је он у срцу своме гајио нешто више и трајније - како се стиче Царство небеско. Растко Немањић је изабрао ово друго, веће, трајније, вјечније. У нашој историји много година доцније, као и Растко, исто је поступио један витешки Кнез српски. Био је то Свети Кнез Лазар Косовски, који је рекао:

„Земаљско је за малена царство,
а небеско увијек и довијека."

Живимо у материјалистичком времену, па је управо сада значајно да знате како је Свети Сава изабрао Царство небеско, прије него би се опредијелио за неко овоземаљско царство, а могао је. И пред Косовску битку са Турцима, Свети Кнез Лазар се такође опредијелио за Царство небеско. Ето лијепих примјера српском народу у овом варљивом времену - да Срби размишљају и одлуче се коме треба служити! То се може учинити на разне богоугодне начине, само о овоме треба мислити, владати се према узвишеним светосавским идеалима. У свему овоме потребна је смјерност човјекова, која га води вољи Божијој. Када читамо Оченаш, молимо се: „Нека буде воља Твоја!" А извршавање воље Божије значи још и драговољно служење другим људима, својим ближњима.

Растко, што је крштено име највећег Српског Детета, напустио је родитељски дом и са монасима Русима упутио се у Свету Гору, да би се обукао у црну монашку ризу и предао се потпуно вољи Божјој и претпостављеним, искусним у духовном животу, монасима: Русима у Русику и Грцима у Ватопеду. Овдје се учио свему ономе што краси монаштво светогорско. Из овог разлога су молитва, пост и дуги подвизи били код њега веома пријемчиви, и убрзо је манастирској сабраћи био примјер за углед. Трудио се у свима испосничким подвизима, и о свему томе допирале су вијести и до Немањине породице у Србији. Сва је монашка послушања вршио овај млади кнез Немањић, и није их се стидио. Сав изнемогао од поста, неиспаван од бдијења и молитава, искрвављених и босих ногу корачао је по оштром светогорском камењу; био је слуга свију, па и мањих од себе, покоран свима. То је пут који води небеској слави бившег Растка Немањића, господина и господског сина.

У овом тренутку хоћу да нарочито напоменем вама, српска дјецо: мислите о овим идеалима, и напомињите их себи у срцу и владајте се према њима. Ако хоћете да будете добра дјеца својих родитеља, узорити хришћани, дјеца Оца Небеског, добри ученици, ваљани грађани и родољуби, честити и корисни људи сутрашњице, када порастете и заснујете своје породице и отворите радна мјеста, знајте да најприје морате имати смјерност Светога Саве. Смјерност његова говори вам - не тражите господарење, него служење. Управо то и од вас очекује овај велики српски Светитељ, просвјетитељ, законодавац, књижевник и учитељ свију. Он вам је благословио породично гнијездо гдје сте рођени и одњеговани, основао вам Цркву и установио школу. То тројство, породица, Црква и школа, он је објединио, и то тројство увијек је актуелно и мора свагда бити у међусобној вези и садејству.

У Цариграду је недавно одржан састанак поглавара свих Помјесних Цркава, који се у својој Поруци обраћају и младима: „Нашу пажњу усмјеравамо посебно на младе, и позивамо их да активно учествују како у богослужбеном и освећујућем животу, тако и мисионарском и социјалном раду Цркве, и да пред њу изнесу своје проблеме и ишчекивања, с обзиром на то да представљају не само будућност, већ и изражавају садашње стање Цркве". Ово што препоручују поглавари Помјесних Цркава, својевремено је било дјело и задатак Светога Саве. Он је изграђивао Цркву Божју у народу, подизао је цркве и манастире по српским земљама, зидао школе и болнице, градио државу на добрим темељима и изграђивао душу народну.

Данас неки млади људи сједе скрштених руку поред животног пута и смишљају како ће коме да напакосте, и доносе одлуку коме ће и на који начин своме ближњем наудити. Наше вријеме је пуно таквих несрећних догађања по све нас, а нису примјерена народу из кога потичу.

Свети Сава није био такав. Он је јасно запазио да је човјеков живот кратак и да је прави човјек позван да нешто добро гради и уради. Затим, он је стварао и ствара, зидао и зида. Он је био највреднија пчела која је оставила пуну кошницу меда, увијек пуну, да би се из ње хранила српска дјеца, а и данас се хране. Опет велим, драги моји, запамтите ово и поново велим - запамтите. Иначе, о дјелу Светога Саве могло би се говорити данима, и ја вас, драга дјецо, упућујем да о њему и његовим остварењима за српски народ читате на часовима у школи или на факултету, као и у породичном кругу дома.

Свети Сава је увијек био и остао наш савременик, увијек био и остао ваш вршњак, дјецо наша драга, вазда дијете. А Господ Христос је рекао: „Ако не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско." (Матеј 18,3) Ову поруку Спаситељеву Свети Сава је свесрдно примио. Он је и данас чедо Божије, у Царству Христа свога љубљенога. Он је жив на Небесима и моћан на земљи. Он није неки човјек који је био и прошао, у смислу да су га сви заборавили и да га се нико више не сјећа! Он живи и сада као што је живио прије осам вијекова, и радује се нашем успјеху. Сава је најљепше Дијете које је мајка српска родила, Анђео народа српског, Анђео дјеце српске. Зато га сви искрено волимо и прослављамо.

Трудите се да и ви сви стекнете ову небеску љепоту. У данашњем времену он је најпотребнији нама, нашој Отаџбини, нашим породицама, нашој Српској Цркви и нашим српским школама, тој тројици која би требало да увијек буду и јединица.

Честитајући вам Крсну славу Светог Саву, ја вас још једном молим да не трчите за љепотом земаљском, пролазном, која је само сјенка, само варка. Него радије јурите за љепотом непролазном, љепотом душе и карактера, духовном љепотом данашњег Светитеља српског. У вашем труду нека вас увијек благосиља Свети Сава Српски!

Поздрављам све вас радосним поздравом:

Срећна вам Крсна слава - Свети Сава!

Извор: Митрополија дабробосанска