Светосавска посланица Митрополита Николаја
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је поводом прославе православног празника Светог Саве - првог архиепископа и просвјетитеља српског - свом свештенству, монаштву и вјерницима у Митрополији дабробосанској упутио Светосавску посланицу.
Светосавску посланицу митрополита Николаја преносимо у цјелости:
„Н И К О Л А Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ, СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И БЛАГОЧЕСТИВОМ НАРОДУ, ДЈЕЦИ И ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ, БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА И СВЕТОГА САВЕ УЗ СВЕРАДОСНИ ПОЗДРАВ:
БОГОМ ВАМ БЛАГОСЛОВЕНА
СРПСКА КРСНА СЛАВА - СВЕТИ САВА!
„Господе, живот мој објевих Теби" (Пс.55,9)
Људски род имао је једнога праоца Адама. Српски народ има Светог Саву свога српског праоца, оснивача наше Цркве и наше духовности. Сви људи у многогранатом дрвету људском су међусобно браћа, јер су по створености дјеца Божија. Међу њима је и брат наш Свети Сава.
Господ Христос је назван Новим Адамом. Он је нови коријен новог човјечанства. Он је објавио правог Оца, а то је Бог који је установио право братство међу људима. То је братство духовно; то јест јединство духа, јединство вјере, јединство циља и јединство живота.
Човјече и сине човјечији, Свети Саво Српски, све си у своме монашком животу полагао у Новом Адаму - Христу. Тиме си Христов коријен од оба оца: земаљског и Оца Небеског којег је Христос објавио свијету и коме се може доћи само кроз Христа.
Светитељи па и Свети Сава су славни славом Божијом, а „Бог је диван у светитељима својим". За Свете пише апостол Павле Коринћанима: „Ви сте Божји сарадници, ви сте Божија њива" (I Кор. 3,9). Наш Свети Сава је још из дјетињства умекшао њиву своју, душу своју, како би божанско сјеме Христово порасло и донијело јеванђелски плод. „Ја сам као маслина пуна плода у дому Божијем" (Пс. 51,10), говорио је Свети Сава.
У овом кратком хаџилуку на земљи, ми смо као хришћани позвани да хитно себе пунимо духовним златом, којим се небо купује. Када је ријеч о унутрашњој моралној љепоти, а та је љепота натприродна и натчовјечанска, Његош у Лучи Микрокозми говори:
„О преблаги, тихи учитељу!
Слатки ли је свет бистра вода,
С источника твог бесмртног!
Од твога свијетлога погледа,
Уплашене мраке исчезнуле;
Од твога су хода свештенога,
Богохулни срушени олтари;
Васкрсењем смрт си поразио,
Небо твојом хвалом одјекује,
Земља слави свога Спаситеља!"
Пред Христовом иконом у Старој Сарајевској цркви клечи болесник и вапије: „О прелијепи Христе, помози ми"! Свети Сава се у акатисту Христу као и ми увијек молио: „Красото пресвијетла". Но и ту се мисли на моралну красоту. А о тој унутрашњој красоти Христовој ми можемо рећи: Никад од постања свијета није се на земљи јавио, нити се може јавити, тако чист, безгрјешан и свети човјек у коме је Бог у пуноћи могао становати и из кога је могао дејствовати (као што данас дејствује) на благорођење и обожење појединаца, друштва и свега човјечанства. Он даје љепоту сваком људском бићу, па ју је дао и Светом Сави, највећем чеду Српског народа. Он је у молитвама помињао ријечи псалмопјевца: „Пренеси на Господа бригу своју и неће дати довијека посртање праведнику" (Пс. 55,23) и „правду не сакриј у срцу моме, истину и спасење твоје рекох, не сакриј милост твоју од сабора великог" (Пс. 39,11).
Када је ријеч о љепоти Светог Саве, она је у његовој смјерности, потпуној вољи Божијој, затим у милости према свима и свакоме, у радости стварања, свечовјечанској љубави, у његовом христољубљу. Свети Сава није човјек који је био и прошао. Он је човјек наш савременик. Он чује молитве наше, а данас чује рецитације дјечије изговорене њему. Он се радује успјеху нашем. Он благосиља трудове наше. Он је Анђео народа нашег, анђео дјеце српске.
Запамтите и ово: љепота Светог Саве је непромјенљива, она је прешла у вјечност гдје се ништа не мијења. Сви људи воле љепоту, а посебно дјеца. Српска дјеца као и одрасли треба да се науче, да воле ону љепоту, која је непролазна, бесмртна и вјечита. То је љепота Божанска, која је сијала на земљи кроз Сина Божијег Исуса Христа. Од те љепоте засијала се и звијезда српског народа. Та звијезда нам је Свети Сава - школска слава. Та звијезда је потребна нама, нашој држави, потребна човјечанству. Она је данас потребна на Косову и Метохији, свима који су у расијању по читавом свијету, али је најпотребнија српској омладини.
Растко Немањић, напустивши очев дом, замонаши се у Русику, руском манастиру, док је Немањина потјера спавала. Савин животописац Теодосије ставља у уста Немањиног војводе једну тугованку, чијој љепоти је тешко наћи равне у цјелокупној српској књижевности. Њене ријечи свједоче да је млади царевић бјежао од свјетовне власти, а пришао Христу који рече: „Будите у љубави мојој" (Јн. 15,9). Никаква друга љубав није се могла смјестити у душу његову. Тада се Сава дао у сву службу Божанској љубави, која је из зоре прелазила у дан. Љубав без службе, жртве, зар је љубав? А како је служио Свети Сава? Његов примјер и данас послије више стотина година свијетли на Светој Гори, у српским светињама и срцима Срба.
И још како је служио Сава! Служио је и старије и млађе, знане и незнане. Он је ту службу намјењивао својој љубави. У Русику, Ватопеду, Хиландару, Студеници и на архипастирској столици, Сава је био најпознатији и најревноснији. Из свег Савиног настојања виде се Савина три поља рада: у Светој Гори, Србији и у иностранству. Гдје је год радио остављао је иза себе богоугодне плодове своје љубави.
О овом великом сину српског народа, о коме је до сада много речено и биће још много речено. Стога, од свега срца, свима православним Србима, богословској младежи, те ученицима основних, средњих и високих школа честитамо Крсну славу - Светог Саву!"
Извор: Митрополиа дабробосанска
