Светосавска посланица Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеја

Иринеј

по милости Божјој
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске
Српске Православне Цркве

Срећна и благословена свесрпска слава!

Да се српска сва срца
с тобом уједине,
Сунце мира, љубави
да нам свима сине...

Многољубљено Нам свештенство и монаштво, синови и кћери, драга децо Наша светосавска,

Светосавље за нас, љубљени, чини ону јединствену димензију Православља у српскоме народу, пут Светога Саве. Докле год ходамо Савиним стопама, он нам пружа могућност очувања сопственог идентитета и прихватање нових животних околности, уједињујући нас међусобно у Христу и за Христа, а преко Христа и за живот света. Овај пут је христолики пут, једини прави, истински пут, пут истините слободе, као што певамо у Светосавском тропару: „пут који води у живот“!

Ходећи по том животодавном путу, односно следeћи пут Светог Саве српског, као што је и он следио и следи самога Христа, певајући свима нама добро познату и веома омиљену Светосавску химну, чије жарке уводне речи „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“ загревају срце сваког истинског светосавца и пуне љубављу и светлошћу сваку Светосавску прославу, попут зрака сунца који се рађају сјајем оваплоћеног Христа – „Сунца Правде“.

Данас и ми у српској дијаспори, као и нови нараштаји наше српске отаџбине, стојећи уједињени као своји мећу својима, у чистом исповедању изворног хришћанства израженом у нашој помесној Цркви, Српској Православној, преко свог светитеља и просветитеља, архипастира и миротворца, Светог оца нашег Саве Немањића, заједно славимо и обогаћујемо једни друге као живи и непрестани израз оваплоћења православног хришћанства у јединственој нам Српској Цркви.

Богатство наслеђа самога Светог Саве и, преко њега, Светосавља, осећа се управо у томе што је оно лишено свега онога што би га чинило уским и суженим појмом. Начела те ширине налазе се у томе што је ово мудро Српско чедо оставио нам у завештање да одредимо себи место под овим сунцем, и у бешавном наставку са нашом славном прошлошћу, сагледамо не само садашњост, већ и светлију будућност, обогаћени ослобођајућим начелима Светосавља. То је наше заједничко и актуелно живо светосавско наслеђе, никако не запечаћено и изоловано беживотним и расколничким заветима из чије таме се само сеје семе неистине, мржње и раздора које води ка уништењу и смрти човечије душе. Антитеза самог живота!

Тога ради, очински препоручујемо оној самоизолованој малој мањини у Аустралији која је изван окриља Светосавске заједнице, да послушају савет и вапај Његове Светости Патријарха српског Иринеја, наследника Светосавског трона, недавно упућене монаху Артемију, а који се једнако односи и на њих: „Опет и опет Вас подсећамо на велику јеванђелску и светоотачку истину коју сте својевремено и сами истицали: раскол је велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни мученичка крв не може опрати.“

При томе додајући, „уместо ... неистина било би боље да се сетите онога што сте сами тврдили и што је свакоме у Цркви јасно – да „литургија” коју служе расколници није Литургија. Према томе, Ваше „причешће“ није Причешће, Ваше „тајне“ нису Свете Тајне Цркве Божје, и све што чинете служи једино на духовну пропаст како Вас, тако и оних који Вас следе и који учествују на тим сабрањима. Тврдећи да Богу службу приносите, Ви под видом одбране Православља разарате јединство Цркве Христове, одвајајући се од њене живе спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења“ (АЕМ бр. 10 од 13. јануара 2014. г.).

Поводом своје посете Аустралији 2004. године, остале су такође забележене речи нашег светог Патријархa Павлa, који се гласно питао: „Да ли ће ови расколници да угледају свето лице Божје и лице Светог Саве? Они не мисле на Бога и Светог Саву, њих интересује само моћ.  И зато никада нису прихватили уједињење.“ А сваком истинском и искреном Србину, Српкињи и Српчићу савршено је јасно да само слога, у оквиру Христове Свете Цркве, може да нас спасе – а то је, љубљени, Светосавље!

Призивајући на све благослов Божји, молитвама нашег пастироначелника Светога Саве, понављамо – по који пут – позив наше помесне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду свима који су се нашли изван топлог загрљаја своје Мајке Цркве да јој похитају у љубављу, миру и слози и држећи се руку за руку, уједињеним срцима, зацелимо новонаденуте јој ране! Нека нам се Син Божји радује гледајући своју светосавску децу како су се сабрали сви заједно у „Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви“ – и, ако Бог да, што скорије око оба наша Светосавска манастира – обасајана истим и истинским сунцем слободе!

ДА ЖИВИМО СВИ У СЛОЗИ – СВЕТИ САВО ТИ ПОМОЗИ!

Дано у Сиднеју, о Савиндану 2014. године.

Ваш искрени молитвеник пред највећим српским Сином,

+ИРИНЕЈ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске