Светосавска прослава у Враки и Скадру
Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра свечано је прослављен празник Светог Саве Равноапостолног, првог Архиепископа и просветитеља српског, чиме је почела прослава јубилеја 200. годишњице српске школе „Свети Сава“ у Враки и Скадру (1822-2022).
Свету Литургију поводом празника Светог Саве, у недељу 30. јануара 2022. године, служили су свештеници Српске Православне Цркве и Албанске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох страшевинско-кличевски, и свештеник Иван Поповић. Чтецирали је дечаци Сергеј Мишченко, унук покојног Алексеја Мишченка, првог председника Православног друштва Свети Јован Владимир из Скадра, и Николај Поповић. За певницом је појао мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре.
Литургији су присуствовали верни из Враке, Скадра и Црне Горе, који су се сабрали да на својој постојбини прославе празник свог првог учитеља и просветитеља. Сабрању су присуствовали и представници Удружења Морача-Розафа на челу са г. Павлом Брајовићем и потпредседником Православног друштва Светог Јована Владимира из Скадра г. Виктором Алексејевичем Мишченком.
У току дана гости из Митрополије црногорско-приморске посетили су седиште Удружења Морача-Розафа у Скадру где је разговарано о плановима прославе јубилеја 200 година од помена школе Светог Саве у Враки и Скадру. Планирано низ духовних, културних активности и свечаности у оквиру курса српског језика у Скадру и школе веронауке.
Последња светосавска прослава у Скадру пре Другог светског рата организована је 1934. године са благословом блажене успомене Епископа скадарског Виктора (Михаиловића). Те године бројни Срби су избегли из Скадра и светосавске прославе су укинуте указом албанског краља Ахмета Зогуа. Светосавске прославе и светосавске академије у Враки и Скадру обновљење су са благословом блажене успомене Митрополита црногорско-приморског Амфилохија 2009. године, на Савиндан, и од тада се редовно са радошћу прославља највећи празник српског народа, Свети Сава Српски у Враки и Скадру. Незаборавну улогу у обновљеним прославама Светог Саве у Враки и Скадру имао је и својим трудом сведочио и блаженопочивши професор српског језика у Скадру Светозар Ћираковић из Никшића, који је заједно са професором Цетињске богословије и теологом Александром Вујовићем петнаест година предавао и учио децу вери предедовској.
-Блажене успомене Митрополит црногорско-приморски Амфилохије окупио је остатке нашег страдалног народа у Враки и Скадру и први одслужио Литургију на Васкрс давне 1992. године и то у тадашњем Дому официра на мјесту порушене цркве Светог Александра Невског у Скадру. Митрополит Амфилохије је тада је обавио и саборно кршетење педесетак наше браће и сестара из Враке и Скадра, тако да ће 2022. година између осталог бити у знаку обиљежавања јубилеја 200 година школе Светог Саве у Скадру и 30 година обнове духовног живота српског народа у Скадру и прве Литургије митрополита Амфилохија у овом граду. Наша браћа и сестре у древном Скадру су дочекали бројне велике личности, духовнике, књижевнике, међу којима и Патријарха српског Иринеја, митрополите Амфилохија и бератског Игнатија, епископе Лонгина и Кирила, књижевнике Будимира Дубака, Матију Бећковића, Рајка Петрова Нога и други, подсетио је том приликом мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре и поручио:
-Светосавско скадарско заједничарење и ове године показује и потврђује вјековно јединство нашег српског народа у Скадру, православне, римокатоличке и мухамеданске вјере, које је управо окупио Свети Сава, да знају и свједоче да су потомци славних Срба који су вјековима живјели на овим просторима од Војислављевића, преко Немањића, Црнојевића Балшића, Петровића, све до наших дана, уграђивајући себе у духовну грађевину српског народа, чувајући свој духовни и културни идентитет, показаујући покољењима која долазе путкојим треба ићи.
мр Александар Вујовић
