Светосавске свечаности у Дужима код Шавника

Црквено-народним сабрањем, које је 12. јануара 2019. године одржано у шавничком селу Дужи, почеле су овогодишње Светосавске свечаности у славу Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа српског, у Црној Гори.

Најпре су, у цркви посвећеној Светом Сави, свету Литургију служили архимандрит Исаија (Крговић), игуман манастира Бијела код Шавника, и јереј Драженко Ристић, парох шавнички, уз молитвено учешће верног народа.

Током Литургије, коју је појањем за певницом пратио протојереј Миливоје Јововић, парох жабљачки, освештан је и преломљен славски колач у славу и част Светог Саве, којег као крсно име слави више од тридесет братства из шавничких села Пошћење и Дужи и четири братства из Самобора код Гацка.  

Празник и крсну славу сабранима је честитао парох шавнички свештеник Драженко Ристић: -Зашто се Христос рађа, зашто страда и зашто васкрсава, препознало је младо и безазлено дијете, највећи син из нашег народа - дјечак Растко Немањић, потоњи Свети Сава - у чије име започињемо данашње сабрање. Он је као млад оставио царство земаљско ради оног обећаног вјечног и непролазног, обукао се у сиромаштво, безбрачност и послушност, да би себе, а и све нас, обукао у духовно богаство, заједницу са Богом и учинио нас достојном дјецом Божјом.

-Година 2019. важна је за наш народ, јер у њој прослављамо 800 година самосталности наше Српске Цркве, 800 година подизања храмова, духовности и писмености. За ових 800 година Христос је са нама и у нама ко зна колико пута био распет, али и васкрсао. Из тог распећа и васкрсења, личним подвигом и вјером какву је Свети Сава показао, Црква нам је дала мноштво наших светитеља. Зато, с правом можемо рећи да је Свети Сава наш домаћи Апостол који је свуда стизао, рекао је, поред осталог, отац Драженко.

О значају празника Рођења Христовог и Светосављу као јеванђељском путу којег не треба да се одричемо беседио је архимандрит Исаија Крговић:

-Учитеља и просветитеља Светог Саву Господ је у одређеном тренутку послао у род српски да би у нама пробудио вјеру праву, да би пробудио оне успаване Србе да почну славити Бога, Његово рођење и васкрсење на прави начин. Сваке године кад празнујемо првог српског Архиепископа и просветитеља треба да се присјетимо његовог пута, јединог правог. Чини ми се да смо и данас на некој раскрсници, па треба поново да се запитамо за нашу вјеру. Поново васкрсавају неки вампири, вјеру запостављају, светињу понижавају и обесвећују, мислећи да јој могу наудити. Свети Сава нас опомиње да се вратимо вјери православној, да се крштавамо, да волимо једни друге. То је завјет Христов нама.

У спомен свом небеском заштитнику, потомци братства Косовчић, благословом Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, у поменутим шавничким селима, организују од 2001. године светосавске свечаности када је уједно и сабор братственика.
   
По одслуженој Литургији, у Дому омладине у Дужима, одржана духовна академија.  Светосавску беседу одржао је доц. др Душан Крцуновић. За њега, како је казао, представља част што учествује у овом сабору, којим почињу светосавске свечаности, нарочито из разлога што смо ушли у годину у којој наша света Црква слави 800 година самосталности за коју се изборио Свети Сава, њен први архиепископ.

-Ваши преци изабрали су Светог Саву за крсну славу и то је избор којим сте и сами постали изабрани. То потврђује колосална улога народа овог краја у српској историјској епопеји. Силом историјских прилика, тако је и данас, јер су Дужи – као и цијели Дробњак – својеврсни азил историјске истине и прибјежиште колективног памћења. Припадати „широким Дужима“ и цијелом овом крају, значи припадати једном од најтврђих упоришта светосавског култа и светосавске културе код нас, рекао је Крцуновић.

Он је навео да постоји судбинско сагласје између имена племена Дробњак и крсне славе братства Косовчић.

-Подударност између имена племена Дробњак, које значи „путовођа“, и крсне славе Косовчића, Светог Саве који је као просветитељ наш „путовођа“, није случајна. Одабравши Светог Саву за крсну славу, Косовчићи су одабрали улогу путовођа светосавског предања и његове културне мисије која се изнова отјеловљује и испуњава у сталној динамици друштвеног живота, казао је, између осталог, доц. др Душан Крцуновић.

Пригодним бесједа обратили су се и др Горан Комар, књижевник Јанко Јелић, песникиња Милица Бакрач и епски песник Славко Перошевић. У богатом културно-уметничком програму, који је водио глумац Велизар Касалица, наступили су народни гуслари, песници, здравичари. Уприличена је и трпеза љубави, чији домаћин је био Жељко Маловић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка