Светосавски дарови у Љигу

Поводом прославе Савиндана љишка црква организовала је 1. фебруара 2020. године Светосавско донаторско вече и Светосавски бал. Са благословом Епископа жичког г. Јустина, петнаесто по реду Светосавско вече је организовано у ресторану „Видиковац“ у Љигу.

У духу светосавља, саборности и доброчинства, Љижанима је и ове године пружена прилика да у јединственој балској атмосфери, уз дружење и праву грађанску забаву, кроз спремност да помогну своју Цркву, покажу и докажу своју припадност народу Светога Саве.

У години када љишка црква слави јубилеј, 90 година од освећења темеља храма Светог Јована Крститеља, планирано је да се наставе сви започети радови и у љишком храму и у филијалним црквама у Ивановцима и Дићима. Позив је упућен свим присутнима да учествују, свако према својим могућностима, у свим најављеним радовима.

Свечани део програма почео је Светосавском химном коју су отпевале чланице вокалне радионице Бистрик из Београда. Након поздравног слова које је присутнима упутио старешина љишке цркве протојереј Светолик Марковић, водитељи академије су најавили госта, проф. др Дарка Танасковића из Београда, који је одржао светосавску беседу. Представљајући уваженог госта, између осталог, водитељи су навели следеће његове речи: „Чињеница да Србија није пропала, упркос свему што су нам други учинили и штети коју сами себи предано наносимо, упућује на онтолошки оптимизам, да је у крилу народа ипак скривена стварна елита која постоји и која нас води.“ Професор Танасковић свакако је део те елите. Универзитетски професор, српски исламолог, филолог, оријенталиста, књижевник, књижевни преводилац, полиглота, академик и дипломата. Био је амбасадор Савезне Републике Југославије у Републици Турској од 1995. до 1999, амбасадор СРЈ у Азербејџану од 1998. до 1999, те изванредни и опуномоћени амбасадор СРЈ у Ватикану 2002. до 2008. године. Период од 2014. до 2018. провео је на дужности амбасадора Србије при Унеску у Паризу. На тој дужности је у два наврата успео да онемогући пријем тзв. Републике Косово у чланство ове међународне организације.

Са великом пажњом присутни су саслушали професора Танасковића, који је зналачки говорио о личности Светог Саве, а беседу је завршио наводећи и неке детаље из своје дипломатске службе које је повезао са данашњом ситуацијом на балканским просторима.

Чланице вокалне радионице „Бистрик“ из Београда, коју води Биља Крстић, отпевале су током програма неколико песама: Источниче живоносни, Мајка Ангелина, Девојка је зелен бор садила, Сву ноћ ми билбил препева, Што ми је мерак.

И ове године ученици Гимназије „1300 каплара“ писали су на тему светосавља. На овом XIX конкурсу, који је расписала црква љишка, најбоље литерарне радове написале су: Вања Цветковић, на тему „Очима детета гледам Савину земљу“ и Мила Јевремовић, на тему „Ничег нема без почетка, ни народа без свог претка“, обе ученице 4. разреда Гимназије. Њих је Црквена општина Љиг наградила новчаним наградама и по једном књигом.

КУД „Љиг“ је извео сплет игара из Србије, а на почетку бала одиграно је Краљево коло и коло Дорћолка, у кореографији која је преузета од националног ансамбла „Коло“ из Београда. Водитељи програма Драган Радовановић, директор библиотеке у Љигу и студенткиње Анита Османовић и Славенка Ђурђић, подсетили су присутне на историју светосавских балова:

„Традиција словенских балова започета је пре више од једног и по века, када су у престоници Аустрије живели многи знаменити Срби тог времена, а кнез Милош Обреновић пожелео да их окупи једном годишње на пригодној свечаности. Тим поводом је кнез од чувеног аустријског композитора Јохана Штрауса Млађег наручио композицију која је под називом „Српски квадрил“, представљена 28. јануара 1846. године на првом Светосавском балу у Бечу. Иначе Светосавски бал настао је из традиције прославе Савиндана коју је кнез Милош успоставио 1823. године прогласивши овај дан као школску славу.“

Водитељи су на крају програма следећим речима најавили песму „Не дамо светиње“:

„А сада, пре него почне плес и игра, позивамо све учеснике програма и све присутне да заједно отпевамо песму која је настала ових зимских дана као реакција на догађаје у Црној Гори. Овом песмом исказујемо нашу подршку православном народу који живи и бори се за права која су у данашњој савременој Европи загарантована. Битно је знати да њихова борба није само њихова, она је и наша. Дугујемо им захвалност и дивљење на храбрости и вери које су сваким даном све видљивије и постојаније.“

У свечаној и радосној атмосфери којој је допринео ансамбл „Кошава“ из Београда, дружење је настављено до касних сати. Већина присутних је исказала захвалност цркви љишкој за организовање ове, сада већ традиционалне Светосавске вечери и Светосавског бала.

                                                                     Протојереј Светолик Марковић