Светосавско дечје летовалиште 2008.
У манастиру Светога Саве поред Канбере и ове годинe, у још једном рекордном броју, скупила се наша младост да сведочи љубав и заједништво, да се друже и уче, да Бога призивају и упознају и да му песмом вапију а да се не плаше празнословља и приземнога трача оних који не знају да воле, оних који мрзе и који зло желе.
И ове године лепота српске младости је својом невиношћу осветлила манастирске стазе и путељке, својом причом пронела лепоту речи и дечије мудрости, а својом песмом лепоту живљења, слоге и љубави.
На други дан Божића 8. јануара по предвиђеном плану почео је дечији камп. У прва два дана је више било сабиралиште јер свештеници који су задужени за програм имали су обавезе у својим парохијама. За то време игуман манастира, отац Данило, проводио је време са децом првенствено у молитви, учењу и корисним поукама.
Већ 10. јануара пристигло је преко 120 деце, махом из Сиднеја, Канбере и Водонге. Ова бројка већ у првој недељи кампа увелико је оборила досадашњи рекорд који је постигнут прошле године, што показује одличан тренд раста популарности дечијег светосавског летовалишта.
Требало је прво да се сместимо што није био лак задатак. Још од прошлог кампа се говори о манастирском конаку где би требало сместити барем 200 наше деце, и почело се већ и са скупљањем прилога, а деца нам показаше да смо исувише спори и да се овај процес мора убрзати. Деце је сваке године све више а услови су више него скромни.
Директор дечијег летовалишта Прота Ненад Ђурашиновић и Прота Саша Радоичић већ неколико година долазе помажу и труде се. Наш Владика Иринеј и поред огромних и неодложних обавеза с радошћу долази, учи и даје енергију свима да се одржимо и да и своју веру и име сачувамо.
Савез кола српских сестара на челу са председницом Душанком Тимотић као прави домаћини кампа такође дају све од себе да се деца осећају што пријатније, да им случајно ништа не недостаје и да је је старатељ увек у близини. Родитељи наше деце из Мона Вејла, Блектауна, Кабрамате и Водонге помажу несебично. Хране има заиста довољно, а што је најважније из љубави се спрема па је све укусније.
На предавањима питања много што потврђује активност и жељу за знањем. На јутрењи сви и на вечерњи такође, а кад чујеш из дечијих гласова «Господи помилуј» сигуран си Господ ће помоћи. Mогло се доста тога научити. Најважније је од свега љубав међу децом, а колико су је имали учили су нас старије и били нам светао пример.
Кад нам је дошао Владика Иринеј у Суботу 12. јануара и када је ушао у трпезарију где смо га сви дочекали осетило се присуство благослова са Небеса а радост у срцима је била неизмерна. Разговор родитељски и пун очинске љубави.
Питања опет много а Владика подучава и одговара, на понекад тако тешка и озбиљна питања.
Сутра је Света Литургија у 9 сати, морамо бити спремни за Свето Причешће, и ујутро сви дођоше у Свети Храм и сви се причестише. Храм је био препун анђела и са Неба и са земље.
Прота Ненад је прикупио музички талентовану децу и са њима за веома кратко време увежбао новогодишњи програм. Требало је већ исто вече наступити. Око тридесеторо деце је учествовало у програму. Певало се Светом Сави, певало се Косову. Ђурђевдан се орио из свих гласова. По завршетку програма Прота Ненад је одржао надахнуту беседу. Истачући љубав међу нама, а децу нашу промовисао као учитеље, јер заиста ми старији имамо шта од њих научити.
Наравно, сала је била пуна, а наш главни гост био је владика Иринеј.
Сви су били изузетно срећни и весели те дај Боже да тако буде целе године.
Сутрадан је служена Света Литургија Светог Василија Великог, иако уморни дошли су готово сви.
Гледајући ту нашу наду размишљали смо да следеће године посебно одржимо семинар за тинејџере. Ранија искуства говоре да је рад са њима посебно захтеван али и посебно леп, као што су и резултати значајни. И сама деца обрадовала су се овој вести и свим срцем подржали предлог и упутили молбу надлежнима да се ово размишљање заиста и спроведе у дело.
