Светосавско сабрање у дробњачком селу Пошћењу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је 22. јануара 2022. године, на празник Светог мученика Полиевката, свету архијерејску Литургију у храму Успенија Пресвете Богородице у селу Пошћењу код Шавника.

Саслуживао је архимандрит Исаија, игуман манастира Бијела код Шавника, у молитвеномк присуству верног народа дробњачког краја и гостију традиционалног двадесетог Светосавског сабора братства Косовчића којим је почело празновање Светог Саве, првог Архиепископа српског, у Епархији будимљанско-никшићкој.

Речима архипастирске беседе обратио се Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник и сабор којим почиње прослављање Светог Саве у Епархији будимљанско-никшићкој.

„Прослављање Светитеља нашег Саве, првог српског архиепископа, почиње из овог дивног, можда најљепшег села у овом нашем простору, Пошћења, гдје ту славу као свог заштитника и покровитеља славе сви Косовчићи, а то је слава цјелокупног српског православног рода, који се исто тако може назвати тим именом Косовчићи. Сви они који воле и дубоко поштују лик Светитеља Саве, првог српског архиепископа и просветитеља рода нашег, они су наставили Нови завјет Христов који су примили кроз Његова уста златоуста, држали су после и Косовски завјет, који је један од израза Новог завјета и опредјељења нашег народа, као најљепши цвијет, израз српског рода па све до данашњег дана, тако да се цјелокупан наш народ може назвати Косовчићима и ми сви славимо празник Светог Саве“, рекао је Владика.

Он је указао колико је за душу људску важна Божја благодат која се задобија кроз свете службе Божје.

„Као што се тијело од ниских температура и планинске зиме смрзава и грчи, тако исто, смрзава се и грчи душа без благодати Божје и без свете Божје службе, ове коју одслужисмо данас. Свака душа која се тога лишава грчи се и смрзава као тијело на планинској зими. Управо, ту свјетлост божанску је пренио Свети Сава нашем роду и утврдио га у вјери. Он је онај истински добри пастир, као што је и Христос Бог наш био у светом Јеванђељу које је прочитано данас на светој Литургији, Који је живот свој положио за људе своје и за народ свој, за овце своје словесне. Истински прави пастир полаже живот свој за овце своје, а најамник оставља овце, јер их не сматра својима, и вук дође и страдају. Ми славимо данас истинског и правог пастира Христа Бога нашег и свакога оног, као што је био Свети Сава, који је сљедовао ријечима јеванђељским и стопама Христовим“, бесједио је Његово Преосвештенство.

„Лијепо је чувати и одржавати древне обичаје, али, сви обреди и обичаји, који се баштине у једном простору и народу ће бити мртви и бесмислени без истинске суштине хришћанског смисла живота, а то је љубави Божје. Сваки обичај и обред ако не извире из љубави бесмислен је и мртав, остаје једна празна љуштура и ритуалистика која не може никоме добра донијети и ако ти обреди, и ако ти обичаји древни немају за посљедицу нашу међусобну љубав и умножење те љубави, они остају бесплодни и мртви. То је порука данашњег дана и празновања Светог Саве, првог српског архиепископа, који је унио тај огањ божанске љубави у наш народ и који га је распалио, а који не може горјети вјечно ако свако од нас појединачно не допринесе распиривању тог огња божанске љубави, који смо осјетили на овој светој Литургији и осјећамо увијек кроз све свете тајне. ,На том огњу божанске љубави гријемо своје душе и тако спасавамо своје душе и носимо бремена једни других. На то нас је позвао Свети Сава, на то нас позива Христос и Јеванђеље, на то ће позивати сваки онај истински сљедбеник Христов до краја свијета и вијека да народ иде и сљедује тим путем, спасавајући душе своје“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Освештан је и преломљен славски колач и жито, а потом је одржано традиционално црквено-духовно сабрање у славу Светог Оца нашег Саве, првог архиепископа и просветитеља српског. Светосавску беседу одржао је историчар мр Борисав Челиковић, а у пригодном програму учествовао је историчар мр Томаш Дамјановић, гуслари, песници и етно појци.,

Извр: Епархија будимљанско-никшићка