Светосимеоновски сабор у храму Христовог Васкрсења у Подгорици

Светосимеоновски сабор у храму Христовог Васкрсења у Подгорици
Светосимеоновски сабор у храму Христовог Васкрсења у Подгорици
Светосимеоновски сабор у храму Христовог Васкрсења у Подгорици
Светосимеоновски сабор у храму Христовог Васкрсења у Подгорици

Традиционални Светосимеоновски сабор, који се у Подгорици одржава сваке године у дане викенда најближег празнику преподобног Симеона Мироточивог, ове године је, због здравствених мера против пандемије вируса корона, обележен светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења, без светосименовске литије и свечане духовне академије на Немањином граду.

Богослужили су господа Епископи будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије и буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило са свештенством Митрополије црногорско-приморске.

У литургијском сабрању су молитвено учествовали премијер Здравко Кривокапић, генерални секретар Владе Божидар Милоњић и градоначелник Тивта Жељко Комненовић..

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Кирило је говорио о трима припремним недељама пред Часни пост у којима Црква указује на три најопакије страсти којима ђаво вара људски род и којима влада људским родом ако им се људи препусте. “А то су страсти среброљубља, славољубља и сластољубља”, казао је Владика и подсетио је да Недеља о Закхеју говори управо о страсти среброљубља, тј. привезаности за блага овога света.

“Човјек опхрван том страшћу је у срцу своме успоставио идол новац. Колико је та страст опака, показује и случај Јуде издајника који је због те страсти издао самог Спаситеља свијета”, упозорио је Владика Кирило. “Из те страсти произилази опасно унижавање у нашим очима нашег ближњега, као што је био тај фарисеј који је сматрао малим, недостојним тог цариника, који је свакако био грешан човјек, али је имао врлину да је знаоп своју грешност и да је покајањем пришао Господу и исповиједио своје грехове. А фарисеј, иако, могуће, формално законски чист, заборавио је на главну врлину човјекову – отвореност срца за Господа. Ако је човјек самодовољан, онда је његово срце затворено и за људе и за Бога”, рекао је Епископ буеносајрески.

“Данашњом недјељом о блудном сину Црква упозорава на погубну страст сластољубља. Оно подразумијева сва разноврсна угађања тијелу: пјеједање, опијање, пушење и све слично што није потребно за одржавање живота него израз нашег тјелесног задовољства, па и ту крајњу распуштеност – блуд о којем говори и данашње јеванђеље. Како каже апостол Павле, сваки гријех је мимо тијела, а блуд је везан са тијелом. И не знате ли да је ваше тијело храм Духа Светога? И зато, ко скрнави своје тијело, он скрнави храм Божји. И зато је то велики гријех – предавати се распуштености, нарочито блуду”, упозорио је владика Кирило.

“Свети Јован Лествичник нам препоручује лијек против те страсти – уздржање, пост и бденије. За страст среброљубља главна противоположна врлина је љубав, а за страст славољубља – смиреноумље. Усавршавајући се у љубави према Богу и према ближњима успјећемо да побиједимо опасну страст среброљубља. А за страст славољубља главна њој противоположна њој врлина јесте смиреноумље. Смирен човјек ће знати да у себи побиједи ту страст. Имамо за то примјер преподобнога Симеона Мироточивога – Стефана Немање, кога данас славимо. Он је, као краљ обједињених српских земаља, имао, очигледно, у себи ту врлину смиреноумља и завршио је свој живот у простој монашкој одори, са каменом под главом негдје тамо у пустињи хиландарској и тиме и нама показао пут врлине”, казао је Владика Кирило.

У надахнутој беседи о Светом Симеону владика Јоаникије је, на крају богослужења, рекао да је у Божанској светлости и мудрост и сила и радост и просвећење свима. “Свети Симеон Мироточиви – Стефан Немања је засијао у овоме свијету са многим даровима. Бог га је обдарио великим, изузетним способностима. Прије свега, био је велики државник, онакав да је увијек био спреман да се жртвује за своју отаџбину”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и истакао светитељеву борбу за обједињење српских земаља тога времена.

“Старим поријеклом је из Дукље, од Бодинове династије. Бодин је прије Светога Симеона привремено објединио српске земље: Дукљу, Рашку и Босну, али, нажалост, његова држава није дуго потрајала. Међутим, са Бодиновог двора из Дукље одлази члан његове династије Вукан у Рашку, а то је ђед Светог Симеона Мироточивога. Тако историчари тврде. И зато је Свети Стефан Немања своме сину првенцу дао име Вукан. Због тога говори да је Дукља, тј. Зета његова стара истинска дједовина”. Владика је рекао да ће га вероватно многи оптужити да тим тврдњама излаже неку идеологију. “Много лажи и много подвала се у последње вријеме шири, па и за свете Божје људе. Али, зна наш народ ко га је објединио и ко га је утемељио. Имали смо ми државу и прије Немање, имали смо и вјеру и културу, али то је све некако било још неуобличено и непостојано до Немање. А кад је Немања објединио своју стару дједовину Зету и Рашку и под окриље свога владарског скиптра ставио већину српскога народа, онда је наш народ добио велику силу. Добио је ту силу због тога што га је предводио Божји човјек”, истакао је владика Јоаникије.

Владика је нагласио и да се вера Светог Симеона види и по његовим задужбинама. “Види се по Ђурђевим ступовима у Расу, по Светом Николи и Светој Богородици у топличком крају, по манастиру Студеници и Хиландару. А не треба да заборавимо да имамо и у Црној Гори једну његову задужбину, можда једну од првих, не тако велику, али и до данас сачувану и недавно обновљену – манастир Вољавац”, подсетио је владика Јоаникије и додао: “Свети Симеон Мироточиви је наш први владар који је подизао велике, монументалне задужбине и који се чврсто опредијелио за православље.

Подсјетио је да је Немања прво био крштен у латинској вери, али да је у зрелом добу примио православно крштење. “Многи мудри љууди су осјетили да је то његово православно опредјељење предуготовило, антиципирало косовско опредјељење.Светога кнеза Лазара за пуноћу истине, вјере и правде, љубави и жртве. То је суштина његовога опредјељења и опредјељења Светога кнеза Лазара”, рекао је Владика и нагласио да се вера Светог Симеона види по његовој породици.

“По његовој смјерној супрузи која се нигдје не појављује испред свога мужа и по њиховој дјеци – Светом Стефану Првовјенчаном и по Светом Сави. А не треба заборативити да је и Вукан био човјек вјере, што се понајвише види по његовој дјеци која су ктитори наших знаменитих задужбима, међу њима и манастира Мораче и Давидовице”, рекао је владика Јоаникије.

“Свети Симеон и Свети Сава су нераздвојиви. Тамо гдје видимо величину Светога Саве будите сигурни да је ту негдје и величина Немањина, јер је он у своме сину и син у оцу. Они су једно и зато се увијек по нашим храмовима сликају заједно. Ено, погледајте манастире Острог, Морачу, Пиву и остале наше светиње”, рекао је између осталог Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска