Светосимеоновски сабор у Подгорици
У Подгорици се 29. фебруара 2020. године одржао Светосимеоновски сабор, у славу Божју и у част Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, родоночалника светородне лозе Немањића, на којем су сабране десетине хиљада верника (фотогалерија).
Светковина је почела светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Васкрсења Христовог. Началствовао је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Саслуживали су Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополити вижгородски и чернобиљски г. Павле, бориспољски и броварски г. Антоније, нежински и прилукски г. Климент и загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископи будимски г. Лукијан, милешевски г. Атанасије, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, рашко-призренски г. Теодосије, полошко-кумановски г. Јоаким, захумско-херцеговачки г. Димитрије, баришевски г. Виктор, диоклијски г. Методије и умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом.
У току Литургије, верни народ је целивао мошти Преподобног Симеона Дајбабског.
У литургијској беседи након читања Јеванђеља Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован је говорио о покајању.
“Данас је Недеља праштања, истовремно и недеља покајања. Сваки тренутак у човековом животу је недеља праштања и покајања. Црква је успостављена и живи и на том критеријуму покајања, али и на том критеријуму опраштања”, рекао је Архиепископ охридски и додао да сада, кад нам се отвара пут ка Пасхи Господњој и долази Света четрдесетница, ми треба да се држимо критеријума који је благословио толике нараштаје:
“Критеријума који је спровођен много пута до сада, а који морамо наставити и ми прво пролазећи кроз то сами, а после позивајући и остале да следе тај пут. Увек у Цркви оно што нас надахњује је то што је на крају, у Есхатону. Ово што се код вас дешава надахњује све народе. Долазимо издалека да подржимо ваше истовремeно покајање и праштање. Покајање јер није исто као и раније, а праштање онима који не знају шта је покајање позивајући истовремено да следите та два покајања да бисте остварили будућност овде на земљи и у Царству небсеком”, поручио је Архиепископ Јован.
У току Литургије у презвитерски чин је рукоположен ђакон Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске “Човјекољубље”.
Након причешћа десетинама хиљада верника обратио се митрополит Амфилохије:
“Данас смо се у овај свети дан сабрали око имена Божјег, око Христа Господа, око Тијела и Крви Његове, да се причестимо Његове љубави, Њега као Бога љубави. Ова Црква Божја већ двије хиљаде година сабира се на Тајној вечери од првих апостола па до наших времена, примајући Тијело и Крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што значи примајући Њега као Бога љубави који је дошао не да Му служе него да служи и да живот Свој положи за народ Свој.”
“Данас имамо посебну радост да смо добили благослове Блажењејшег Онуфрија и његових митрополита из Украјине, Кијевске Руси, благослов Светога Владимира, Сверуског и Свеправославног. Отприлике у исто вријеме када је Свети кнез Владимир крстио Русију, Свети Јован Владимир жртвовао себе за Цркву Божју, за народ свој, и да је благослов кијево-печарских подвижника присутан и кроз мошти Светог Симеона Дајбабског који је кијевски ђак, тамо је замошен. Овдје је сусрет и Кијева и Подгорице и старога града Светога Симеона, Светога Јована Владимира, кијево-печарских подвижника, Момишићких новомученика. Велики Божји дан и дар. Посебно се радујемо Блажењејшем Митрополиту Кијева и све Украјине, нашем Онуфрију”, рекао је Владика који је поздравио и пожелио дободошлицу свим архијерејима који су дошли од Будима града до Загреба и Љубљане, нарочито Архиепископа охридског Јована који је донео благослове Светога Наума и Климента.
“Тако да се овдје сусрећу и сусретаће се свеци и са југа и са истока, и са запада и сјевера у име васкрслога Христа Господа. То јесте Црква Божја која нема граница, ни Грка ни Јевреја, ни роба ни слободњака. већ је све једно – човјек Господ Исус Христос”, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Он је рекао да од премијера и председника Црне Горе очекује да повуку безбожни, антицрногорски, антиевропски, антисрпски и антивасељенски закон, ради њиховх образа.
“И да побиједи братска љубав. Надамо се да ће повући закон, ако желе да сачувају образ. Ако хоће да изгубе образ и душу и буду најсрамнија група која је владала Црном Гором, онда могу и тако”, поручио је митрополит Амфилохије и подсетио да су подгорички храм освештали патријарси Цариградски и Московски и изразио наду да ће они “поново доћи да поберу маслине које су засадили у знак мира и братске љубави и слоге”.
Митрополит Амфилохије је предстојатељу Украјинске Православне Цркве поклонио реплику чувене Подгоричке чаше из 4. века, чији оригинал се налази у Санкт Петербургу. Реплика је рађена 2013. године поводом освећења подгоричког Саборног храма. Поклонио му је и мало архијерејско одјејаније, ручни рад сестринства манастира Дуљево.
Обраћајући се верном народу, Блажењејши Митрополит Онуфрије је срдачно честитао празник Преподобног Симеона Мироточивог.
“Такође вам честитамо значајан јубилеј за вашу Цркву, 800 гоодина од хиротоније Светог Саве за Архиепископа српског и оснивања Епископије зетске, данашње Митрополије црногорско-приморске. Црна Гора је једна веома интересантна држава, која је позната по својој живописној природи, богатој култури и занимљивој архитектури разних епоха, а позната је и по добрим, лијепим и храбрим људима”, казао је предстојатељ Украјинске Православне Цркве и подсетио да су о лепотама Црне Горе писали многи познати песници и писци.
“Има пуно записа о њеном храбром и силном народу који је одувијек чувао свету православну вјеру. У Црној Гори се налазе многе древне светиње, храмови и свете обитељи, који су унесени у листу међународног наслеђа, да би будућа покољења могла да изучавају историју ходећи по живим свједочанствима времена. Таква културна многообразност и многовјековна духовна традиција, несумњиво развијају љубав вјерујућих Црногораца према Богу и Његовој светој Православној Цркви”, казао је Митрополит и додао:
“У Црној Гори много столећа своју духовну и спаситељску мисију носи Митрополија црногорско-приморска која је показала свијету многе чувене угоднике Божје: Светог Саву Српског, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског, као и многе друге. Посебно мјесто међу њима заузима Свети Симеон Мироточиви, отац првог архијереја Српске Православне Цркве, Светог Саве. Његово духовно наслеђе је веома важно за цијели словенски род. Он се показао као праведни владар, као ревносни и непоколебљиви заштитник православља. Свети Симеон је добио богату велику благодат од Свевишњег, поставши претходник многих светитеља, који су као и он, постали тврди заштитници вјере православне. Захваљујући његовом труду и доброти, саграђено је мноштво храмова и манастира широм хришћанског свијета. Народ Црне Горе је од Светог Симеона умио да наслиједи оданост православној вјери и искрено стремљење богоугодном животу”, казао је митрополит Онуфрије и нагласио да са сигурношћу тврди да је “светац духовни објединитељ историјских земаља вашег јуначког народа и да је управо он извор величанства и славе читаве Српске Православне Цркве”.
“Он и данас, као и за овоземаљског живота, наставља да се моли за свету Српску Православну Цркву, за своју отаџбину. Сви они који са вјером и љубављу прилазе моштима Преподобног Симеона, добијају исцјељење и утјеху”, рекао је митрополит Онуфрије и нагласио да за 800 година од дана утврђења епископија у Црној Гори, које је утврдио Свети Сава Српски, било много радосних и тужних догађаја.
“Па ипак, сви ти догађаји су утврђивали ваш богољубиви народ у истинитој вјери у Бога, у нади у заштиту светитеља. Данас, по промислу Божјем, наши народи пролазе кроз многа велика искушења, кроз помућење и раздјељење у јединственом тијелу Христовом. Кроз многе вјекове наши народи су осјетили разне земљотресе и потресе, али смо дубоко убијеђени да су нам само вјера и вјерност Богу помогли да се сачувамо до данашњега дана. Ми смо чврсто увјерени да је љубав Божја према људском роду неизмерна и ништа не може да нас одвоји од љубави Божје – ни туга, ни гоњење, ни хвадноћа ни врућина. Наше јединство и љубав се данас пројављује у овој заједничкој молитви и светом крсном входу”, рекао је митрополит Онуфрије.
“Молимо се да у Црној Гори и Украјини престане са гоњењем Цркве. Приљежно се молимо Богу и Његовој Светој Мајци и свим светима да настане открављење злих срца и да у најскорије вријеме наступи мир и благослов у нашим Црквама. Дијелећи данас са вама радост побједе великог знамења, желимо да молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве да би Господње очи биле упрте дан и ноћ у ваш богољубиви народ. Нека се, молећи се великим угодницима Божјим, ваша држава напуни плодовима правде у Исусу Христу, на славу Божју”, закључио је митрополит Онуфрије који је митрополиту Амфилохију предао дар за Патријарха српског г. Иринеја – икону Светих кијево-пречерских са честицама њихових моштију, док је митрополиту Амфилохију поклонио икону Светог свештеномученика Владимира Кијевског, који је пострадао од бољшевичких револуционара.
Потом је булеваром Светог Петра Цетињског, предвођена Блажењејшим Митрополитом Онуфријем и осталим архијерејима према манастиру Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду кренула Светосимеоновска литија. У литији је ношен кивот са моштима преподобног Симеона Дајбабског.
