Светост: Божанска и људска

Светост: Божанска и људска
Епископ Максим Васиљевић, Институт за теолошка истраживања, ПБФ, 2010, стр.172

Светитељ представља значајни лик у духовности Православне Цркве. Овде не говоримо само о народној побожности, већ и о самом богословљу. Ка њему су усмерена молитвена надања, а уједно он служи и као образац следовања исправног јеванђелског живота. Отуда не треба да чуди да је светитељ имао, не само централно место у нашој Цркви, већ и да је занимао многе лаичке и научне кругове који су желели да одгонетну његову улогу у животу хришћана. Нажалост погрешно тумачење улоге светитеља у хришћанству се не односи само на секуларне научнике (етнологе, историчаре, социологе...), већ у великој мери погрешан приступ налазимо и код људи унутар Цркве који на целокупну православну духовност гледају пијетистички.

У нашој црквеној јавности је било дела која су давали одговор на улогу светитеља у Православној цркви. Поред 12-отомног дела св. Јустина Ћелијског - Житија светих, Димитрија Богдановића - Ликови светитеља и вероватно до сада најопсежније студије Византијски светитељ, стигло нам је дело које можемо окарактерисати као пролегомену за поимање светости и улогу светитеља у Православној цркви - Светост: божанска и људска. Аутор ове студије је Епископ западноамерички др Максим Васиљевић, професор Агиологије и Патрологије на Православном богословском факултету у Београду, и на Богословском факултету у Либертвилу. Ова студија представља његово дугогодишње истраживање и предавања на нашим високим образовним институцијама. У овој студији је покушао дати одговоре на данашња актуелна кључна питања: шта је то светост, какво је литургијско виђење светости, затим какво је библијско, а какво секуларно поимање светости, и какве опасности постоје приликом поимања светости - да би одговоре на ова три кључна питања усмерио на тај начин што је изложио православно поимање светости.

Сама студија је подељена на три поглавља. Прво поглавље: Свети, свето, светост и Светитељи у Новом завету и раној Цркви. Ово поглавље је усмерено ка давању одговора на прво питање. Оно је усмерено на уводне напомене у вези са самим појмом светости, где се аутор осврнуо на теолошку и иконолошку димензију појма светости. Друго поглавље: Значај есхатологије за разумевање Светости, покушава дати одговор на друго питање. У потпуности је сагледана литургијско-есхатолошка перспектива, а ту се мисли на иконолошку перспективу, затим су разматрана питања канонизације, као и етос светитеља у Цркви. Треће поглавље: Светост, личност, другијост и знање. Ово поглавље даје одговор на треће питање и не разјашњава само библијски појам светости, већ указује на савремена погрешна разумевања појма светости, усредсређује се на наш лични однос према светитељима и указује на непролазни глобални карактер светости.

Ова студија представља синтезу православног поимања светости. Нашој широј јавности су свакако потребне основне студије које би јој растумачиле главне смернице одређене проблематике, које би имале нит са савременим научним кретањима и тиме на прави начин изнедриле жељене одговоре. Циљ ове студије је објашњење термина светости како са културолошког, тако и са религиозног и популарно народног аспекта како би се дошло до црквеног поимања светости, у исто време, одбацујући неправославна тумачења која су уствари непријатељски настројена према православној побожности. Тај циљ је ова студија потпуно остварила, тако да неће бити штиво само студената теологије, већ и сваког знатижељног читаоца кога интригира проблем светости.

Славиша Костић