Свједочанство нашег вјековног постојања

Свједочанство нашег вјековног постојања
Свједочанство нашег вјековног постојања
Свједочанство нашег вјековног постојања
Свједочанство нашег вјековног постојања

У Народном дому манастира Успења Пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда 25. јануара је представљено фототипско издање сарајевског преписа Законоправила Светог Саве, које је са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Николаја објавила Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“.

Истичући значај објављивања ове књиге професор Богословског факултета у Фочи Станка Стјепановић је нагласила специфичност овог сарајевског преписа у односу на остале преписе, које се огледа у његовој очуваности, као и у томе што се на његовим маргинама може прочитати и запис о историји Старе цркве у Сарајеву, гдје се овај оригинални препис данас чува.

„Овај препис датира из прве половине 14. вијека и у њему се налази тајни запис, први у свијету који је написан словенским писмом, а који је написао монах Исаија, за кога се зна да је био у делегацији кнеза Лазара која је ишла код Цариградског патријарха да испослује скидање анатеме са Српске Православне Цркве,“ рекла је Стјепановићева.

Она је истакла да овај препис карактерише и то што је прво написан на пергаменту, а потом на јагњећој кожи, што га чини изузетно очуваним, тако да се и данас може користити не само у Цркви него и у лингвистици и истраживању обичајног и породичног права, напомињући да је у Босни и Херцеговини све до 1920. године у подручју породичног права било у примјени само ово Законоправило.

Према њеним ријечима Законоправило Светог Саве је збирка канонских и државних прописа, које је Свети Сава 1219. године однио у Никеју пред Цариградског патријарха и византијског цара како би издејствовао аутокефалност за Српску Православну Цркву, уз упутство како ће се држава и Црква владати.

„Зборник је настао у 13. вијеку док се за сарајевски препис зна да је био готов већ у 14. вијеку, тачније 1362. године и преписиван је директно са књиге Дабарске епископије, од стране Будимљанског епископа Теофила“, нагласила је Стјепановићева,  додајући да се сарајевски препис Законоправила чува као експонат у старој Светоархангелској цркви у Сарајеву, на Башчаршији.

О овом капиталном издању на промоцији је говорио и новинар и публициста из Фоче, Радисав Машић, који је посебно истакао да је Законоправило Светог Саве настало више од 100 година прије Душановог законика, што свједочи о вјековном постојању Срба на овим просторима.

„Ови закони уређују црквени, али и свјетовни живот средњевековне Србије и представљали  су основ за доношење каснијих закона“,  нагласио је Машић.

Један од приређивача овог фототипског издања, јеромонах Серафим Глигић, рекао је да овај зборник показује да је Свети Сава још давно Србе увео, не само у Европу, него у свијет и вјечност, напомињући да овај препис има 732 странице и да ће се ускоро наћи у продаји и у библиотекама.

Објављивање ове значајне књиге помогли су Канцеларија за сарадњу са Црквама и вјерским заједницама Владе Србије, Академија наука и умјетности Републике Српске, Правни факултети из Београда, Крагујевца, Бањалуке и Источног Сарајева, као и Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче.

Рецитатори Средње школе „Иво Андрић“ из Вишеграда су, на овој промоцији, подсјетили на живот и дјело Светог Саве.

Извор: Митрополија даборбосанска