Тамна страна Интернета

Родитељи мало знају о опасностима које децу вребају у сајбер-свету, понекад и са трагичним исходима

Меган Мејер, 13-годишњакиња из америчке провинције, потражила је, као и многе њене вршњакиње широм света, друштво на Интернету. Учланила се у „Мајспејс", најпопуларнији „сајт за дружење", тамо оставила податке о себи, фотографију и какве пријатеље жели да стекне.

Међу многима, јавио јој се и Џош Еванс, згодни 16-годишњи „момак из краја". Дописивали су се око месец дана, а онда је Џош почео да је вређа, саопштивши јој, у последњој поруци, да би свет „био бољи без ње".

То је код Меган изазвало емотивни шок из кога није успела да изађе: обесила се у плакару своје собе. Мајка ју је затекла још живу, али помоћи јој није било: преминула је сутрадан у болници вароши Дердан Прери, држава Мисури.

Ово се догодило у октобру 2006, а случај је управо ушао у судску процедуру на другом крају Америке, у Лос Анђелесу, подизањем оптужнице против једне од учесница у овом интернет-дружењу, уз велике заврзламе које се тичу права, педагогије и савремене масовне културе.

Оптужница је подигнута против Лори Дру (49), мајке једне од другарица несрећне девојчице, која је са својом ћерком и њене две пријатељице измислила Џоша Еванса, да би, како кажу, откриле какве трачеве о њима Меган шири преко Интернета. „Џош" је био мамац да стекну њено поверење, да би онда везу брутално прекинуле. Нису, сигурно, очекивале трагичан исход, али су му свакако кумовале.

Када је откривено под којим околностима је Меган извршила самоубиство, тужилаштво у држави Мисури није нашло законски основ да гони њене лажне „мајспејс" дружбенице. Али случај није одложен ад акта: неко се сетио да искористи околност да је седиште Мајспејс компаније у Лос Анђелесу, и да је, лажним представљањем, Лори Дру прекршила правила овог сајта, због чега ће јој бити суђено. Оптужница укључује и „емотивно мучење" 13-годишњакиње, али на суђењу њено самоубиство неће бити главна ствар: у главном фокусу биће злоупотреба Интернета, док је Мег Мејер у свему само колатерална штета.

Фалсификовање идентитета и лажно представљање је веома често у интернет-комуникацијама - то је, између осталог, и начин да се на видело изнесу и многе злоупотребе и покрену многе афере - па се страхује да би осуда Лори Дру могла да буде преседан за криминализацију говора онлајн. Овај случај је поново скренуо пажњу и на то да је развој модерних комуникација много бржи од права које га „покрива" - али главна тема је ипак тамна страна технолошког напретка, односно опасности које у лавиринтима Интернета вребају пре свега малолетнике.

Они тамо траже разне ствари, најчешће дружење са онима сличних склоности и интересовања. То је и објашњење за феноменалну популарност „Фејсбука", а поготово „Мајспејса", који данас има више од сто милиона чланова (власник је једна од компанија глобалног медијског магната Руперта Мардока). И док већина своје чланство користи да заиста стекне виртуелне пријатеље, многима је ово и платформа за свакојака иживљавања. Администратори „Мајспејса" су тако у јулу 2007. успели да идентификују и избришу профиле чак 29.000 чланова који су осуђивани за сексуалне деликте, а сајт је добио и похвале за напоре да онемогући коришћење овог сервиса од стране педофила.

То што је виртуелни сајбер-свет у све већем броју „настањен" тинејџерима за последицу има њихово све веће дистанцирање од реалног. „Млади беже из стварног света пре него што науче да функционишу у њему", констатује Киаран Гилпин, британски психолог који проучава утицај Интернета на младе људе.

Родитељи по правилу не знају - нити могу да знају - на шта њихов подмладак све наилази проводећи сате и сате испред тастатуре и монитора. Поред безазлених виртуелних дружења, ту је и порнографија, уз опасну литературу сваке врсте, од слаткоречивих позива секти, до величања насиља, па и подстицања самоубиства.

Тренутно је активно чак око 9.000 сајтова са детаљним упутствима како да се изврши самоубиство, што је, после открића да је чак 29 младих људи у Британији себи одузело живот, подстакнути преко Интернета, тамо недавно било повод за велике дебате.

Најзад, скорашњи примери малолетног насиља у нашим школама које је снимано мобилним телефонима да би преко Интернета постало доступно свима, показују да модели деструктивног понашања брзо путују - и још брже се прихватају.

Извор: www.politika.co.yu - Милан Мишић