Тамнавци свечано испратили у мировину проту Митра Миловановића

Прегалаштво за узор свештенству и памћење верног народа

Када бисмо се могли вратити две хиљаде година уназад и ходити крај Господа Христа Светом земљом, слушајући последњи царски завет који даје нама људима, видели бисмо га кротког, смерног и незлобивог. Тек строгог у тренуцима жигосања речи фарисеја. У дружењу са пријатељима - Лазаром и сестрама му Мартом и Маријом, проповедао је тихо, а међ' народом на Гори блаженства Његов је глас снажно одјекивао са жељом да до свих људи допру упутства за Царство небеско, беседио је Епископ ваљевски Г. Милутин на Светој Архијерејској Литургији у убском Храму Васкрсења Христовог, на празник Светог Свештеномученика Фоке и Пророка Јоне, 5.10/22. 9. Лета Господњег 2014. Господ Христос позивао је и позива нас да га следимо. Позива, али не намеће нам ништа јер уважава нашу слободу. Данашња јеванђељска прича о чврстој и непоколебљивој вери жене Хананејке, која, иако незнабошкиња, моли за милост и Реч Спаситељеву, сведочи нам да Господ Христос није послат само Израиљцима, већ свим народима у векове.

Овај дан оставиће неизбрисив траг у сећању верног народа Тамнаве јер управо у њему збио се опроштај од парохијске службе угледног протојереја-ставрофора Митра Миловановића, који је безмало пола века (43 године) био врли сејач на њиви Господњој. Неуморан у настојању да његова варош добије леп храм, неустрашив у проповедима у доба комунистичких прогона Цркве и увек испуњен ватреном вером у Васкрслог Христа, прота Митар Миловановић за узор је новим генерацијама свештенослужитеља.

- Отац Митар са својом браћом подигао је најлепши храм у Епархији ваљевској, који ће надживети све нас и остати у векове, да својом лепотом окити Царство небеско. Данас, он се повлачи са парохије, а ја га молим да остане на дужностима намесника тамнавског и црквено-судског тужиоца у епархији. Као млад монах, дивио сам се његовој ватреној вери и проповедима у којима је неретко критиковао ондашњи безбожнички систем. Огромне су његове заслуге за Уб, Епархију шабачку, данас Епархију ваљевску... Зато ми је велика радост да га данас одликујем Орденом Светог Владике Николаја, да га носи на својим грудима. Наравно, да и даље служи и проповеда Васкрслог Господа у овом светом храму. Јер, за свештеника одлазак у пензију никако не значи престанак мисије - свечано је слово Владике Милутина упућено проти Митру Миловановићу приликом уручења највишег признања Ваљевске епархије.

Храм Васкрсења Христовог у Убу од данас је богатији за честице моштију Светог Владике Николаја. Братство манастира Лелић, уз благослов Владике Милутина, даривало их је верницима тамнавског краја да их целивају, узносећи молитве Лелићком Златоусту и благодарја за дивна дела која нам је оставио.

Дирнут указаном му чашћу, прота Митар Миловановић заблагодарио је Господу, Мати Божјој, свима светима, родитељима Живораду и Софији, који су га први упутили у истине хришћанске вере, Епископима Јовану, Лаврентију и Милутину, за чијих је ваката службовао, браћи свештеницима и свештеномонасима, Црквеној општини, Богомољачком братству и свим вернима који су са њим носили бреме тешких времена. На заслуге протинице Десанке указао је Владика Милутин. Јер, да њене ревности и подвига није било, ни прегалаштво протино не би дало овакве плодове. На предлог о. Митра Миловановића, за његовог наследника на парохији Владика Милутин поставио је протојереја Душана Бабића.

Ревност проте Митра Миловановића неисцрпан је извор инспирације, рекао је за трпезом љубави у парохијском дому Световазнесењског храма свештеник из Прељине Мирослав Милетић, кога је живот са о. Митром спојио пре педесет година у београдској Богословији "Свети Сава". Сличне импресије има и нишки свештеник протојереј-ставрофор Вељко Грабеж.

- Данашњи догађај вредан је сваког дивљења. Убски храм, у коме су представљене старозаветна и новозаветна историја, велика је светиња и најлепше грађевинско дело у Српској Православној Цркви за последњих 200 година. У њему се данас драги ми школски друг поклонио Богу и своме народу, следећи речи Светог Владике Николаја "све што имам дао ми је Бог и дао ми је народ". Јер, да није верног народа, ни ми свештеници не би ништа могли учинити. Отац Митар истицао се као ђак у богословији и велика је част за ове просторе да су изродили тако богољубивог и неустрашивог човека - поручио је прота Вељко Грабеж, изразивши велику захвалност и мати Гликерији, игуманији манастира Ћелије, која му је уз о. Митра притекла у помоћ када је дошао из Дрвара.

Ректор Богословије "Свети Сава" из Београда проф. др Драган Протић истакао је да је Епархија ваљевска одувек била позната по сјајним ученицима ове школе, најстарије у Србији (основана 1810. год.). Такође, Епископ ваљевски Г. Милутин велики је пријатељ београдске богословије, чију љубав и благост њени наставници и ђаци увек осећају. Архимандрит Михаило (Биковић), игуман манастира Јовања, од доласка у Епархију ваљевску 2008. године, наишао је на дивну родитељску љубав Владике Милутина, проте Митра и свих убских свештеника. У знак захвалности и љубави према умировљеном проти, архимандрит Михаило са архиђаконом Силуаном отпевао му је Руску царску химну.

- Тамнаво, радуј се данас! Добили смо мошти Светог Владике Николаја, да уз њих напајамо душе своје. Благодаримо Владики Милутину, лелићком братству и донатору Зорану Мишићу - ускликнуо је протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић, старешина Световазнесењског храма, дарујући о. Митра Миловановића за 43 године пастирске службе крстом од сребра, у име намесништва тамнавског.

Даривала је високопречасног проту Митра и Црквена општина Уб, "Прологом" Владике Николаја... Високопреподобна мати Гликерија поделила је са сабранима сећања на тешке године за ћелијско сестринство у "вуненим временима" и свесрдну помоћ коју су пружали прота Митар и претходник му о. Милорад Миливојевић. У знак незаборава хришћанске љубави, мати Гликерија уручила је проти Миловановићу дело Светог Аве Јустина "Сетвe и жетвe".

Архимандрит Авакум (Ђукановић), старешина манастира Лелић, пожелео је о. Митру да му Господ да снаге, воље и љубави да, по узору на ваљевског проту Љубисава Аџића, и у мировини настави да чини богоугодна дела.

Као добри домаћин, прота Митар Миловановић славље у сопствену част заокружио је даривањем Владике Милутина књигом најлепших српских пејзажа "Србија од злата јабука".

Извор: Епархија ваљевска