Култура

Жички благовесник (јул-септембар 2019)

Нови број Жичког благовесника пред читаоце доноси занимљив садржај из неколико различитих области. На почетку је текст протонамесника Александра Р. Јевтића под насловом „Епархија жичка – домаћин Светог Архијерејског Сабора 8-10. мај 2019. године“, којим се по угледу на стогодишњу традицију овог часописа од заборава теже отргнути значајни догађаји из живота Епархије жичке. Наставља се казивање мр Маријане Матовић о Светом Јоасафу Метеориту, првом српском књигохранитељу, као и текст проф. др Драгољуба Даниловића посвећен историјским изворима о Жичкој архиепископији.

Поводом близине празновања Видовдана, нови број доноси и део текста Иве Андрића који је код аутора изворно насловљен „Његош као трагични јунак косовске мисли“, а код нас у изабраном одломку као „О Његошу, Косову и Црној Гори (Подсетник за једно актуелно стање)“. Текст нам нуди веома важне увиде које је једини наш нобеловац имао у вези са историјом српског народа, као и ставове које је овде изнео као нигде друго. Они који знају колико је писац био опрезан у ставовима о националној историји, свестан система у коме живи, знаће колико је овај текст драгоцен.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

У новом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 15. јула 2019. године, читајте Апел Епархије рашко-призренске за помоћ угроженом народу на северу Косова и Метохије. О неким аспектима односа између српског и руског народа, везама између Српске и Руске Православне Цркве и црквеној кризи у Украјини можете прочитати разговор са Архиепископом верејским Амвросијем (Јермаковим), који је водио Николај Сапсај. О актуелним дешавањима у Украјини можете се информисати у тексту Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија „Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини“; овај рад је представљен на конференцији „Кршење правâ верникâ у Украјини“ одржаној у Москви 29. маја 2019. године.

Јапански иконограф живописао у Финској

Музеј Финске Православне Цркве у Куопију организовао је изложбу радова сликара и наставника иконографија Петроса Сасакија, коме је пошло за руком да оснажи православни животопис у овој земљи. Петрос Сасаки је православни Јапанац, рођен 1939. године на острву Хушу. Завршио је богословску академију у Токију 1961, а 1964. отишао је у Атину да проучава уметност и овде остао до 1967. године. У Атини је срео финског студента Јована Сепелу (умро 2017.г.) и постали су пријатељи. Јован Сепеле је познат нарочито по томе што је превео велики број књига са грчког на фински. За ђакона је рукоположен 1967, а за свештеника у Грчкој у јуну 1972. године. Финац је казвао о свом пријатељу предстојатељу Финске Православне Цркве, архипископу Павлу (умро 1988.г.), ту је ободрио младог Јапанца да дођу у Финску да се ту даље бави иконографијом.

Дан Николе Тесле у Едмонтону

Градоначелик Едмонтона г. Дон Ивесон прогласио је 10. јул Даном Николе Тесле. Едмонтон је тако постао први град у Канади у коме ће 10. јул прослављати у част Николе Тесле. Тим поводом градоначелник Ивесон приредио је пријем за амбасадора Србије у Канади г. Михаила Папазоглуа и Његово Преосвештенство г. Митрофана, Епископа канадског.

Успех Камерног хора из Источног Сарајева

На престижном 37. Интернационалном фестивалу и такмичењу хорова у Превези у Грчкој, Камерни хор смера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, под руководством диригента мр Рада Радовића, освојио је златну медаљу у главној категорији „А“- Мешовити хорови духовна музика; златну медаљу у „Г“ категорији- Програм по слободном избору; као и специјалну награду за најбоље извођење православне духовне музике (М. Тајчевић: Причасно), што је једина специјална награда по статуту такмичења.

Благо височке цркве

Удружење грађана „Височани и пријатељи“ Брчко, у сарадњи са Српском Православном Црквом - Црквеном општином Брчко, организовало је представљање књиге протојереја-ставрофора др Ранка Билинца „Благо височке цркве“(Издавач „Дабар“, 2019). Књига др Ранка Билинца представља, и тако је треба и читати, као још једну, оригиналну по приступу, потврду и доказ утемељен на непобитним и сачуваним историјским изворима о постојању и страдању Срба у предјелима гдје су они сада сведени, у бројном смислу, на ниво статистичке грешке.