Култура
Промоција Зборника у Народном музеју Топлице
22. Фебруар 2017 - 12:39
У оквиру обележавања 100-годишњице Топличког устанка, у Народном музеју Топлице 20. фебруара 2017. године одржана је промоција Зборника радова са научног скупа са међународним учешћем „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату 1915-1918.“
Сенка осмог еона
22. Фебруар 2017 - 10:41Збирка песама под насловом „Сенка осмог еона”, аутора Селимира Радуловића представљена је 21. фебруара 2017. године, у Клубу Трибина младих Културног центра Новог Сада. Поздравивши присутне и отворивши мали духовни симпосион, управник Библиотеке Матице српске је нагласио да се поезија рађа у игри и да наставља да живи од облика игре, али не као жива воћка која се одваја од матере биљке, већ се, како г. Радуловић истиче, развија у игри и као игра.
Поклон библиотеци Цетињског манастира
22. Фебруар 2017 - 10:30Дана 17. фебруара 2017. године у библиотеци Цетињског манастира др Милена Мартиновић је предала на дар легат - породичну библиотеку и архиву својих почивавших предака свештеника Јока, Марка, Сима и академика др Ника С. Мартиновића. Дар је примио Његово Високоправосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Први број „Данице“ изашао пре 157 годинa
21. Фебруар 2017 - 10:52Пре 157 година, 20. фебруара 1860. године, изашао је први број „Данице“. Књижевни часопис имао је значајну улогу у развоју уметничког реализма. Десетодневни часопис „Даница" излазио је у Новом Саду од 20. фебруара 1860. до 20. августа 1872. године. Прекид у излажењу часописа трајао је од августа 1871. до маја 1872. године. „Даница" је књижевни часопис српског романтизма.
Стварност нације, поводом (зло)употреба Његоша и Андрића
21. Фебруар 2017 - 10:47Историчар Жељко Вујадиновић одржао је 16. фебруара 2017. године,у организацији Црногорско-руског културног центра Никшић, предавање на тему „Стварност нације, поводом (зло)употреба Његоша и Андрића".
Питер Франкопан: Светлост са Истока. Нова историја света
20. Фебруар 2017 - 14:28Питер Франкопан, професор историје и шеф центра за византолошке студије у Оксфорду, учи нас како да историју читамо на нов начин тиме што за полазну тачку свог читања не узима Европу, већ Блиски и Средњи исток. Овде су настале прве високе културе и три монотеистичке религије света; богатство у ресурсима, култура и знање, на које Европа са љубомором гледа на Исток. Франкопан приповеда о Александру Великом, који је желео да Вавилон претвори у метрополу свога царства; о свили, порцелану или техници као што је производња папира, који је ширен преко трговачких путева региона, о трговини робљем са исламским светом, који је Венецији обезбедио успон у средњем веку, о исламским научницима који су неговали античко предање, пре него што је Европа открила ренесансу. Франкопан нам објашњава зашто се светска политика одлучује и данас у земљама као што су Сирија, Авганистан и Ирак.