Култура

Књижевни и духовни односи Русије и балканских земаља у 18. и 19. вијеку

Књижевни и духовни односи Русије и балканских земаља у 18. и 19. вијеку
Књижевни и духовни односи Русије и балканских земаља у 18. и 19. вијеку
Књижевни и духовни односи Русије и балканских земаља у 18. и 19. вијеку
Књижевни и духовни односи Русије и балканских земаља у 18. и 19. вијеку

У оквиру трибине УКЦГ "Свободијада", која се одржава у Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије" у Никшићу, у понедјељак 12. септембра 2016. године, представљен је зборник "Књижевни односи у Русији XVIII-XIX вијека: на материјалу руске и иностране архивске грађе".

Манфред Клаус, ”Атанасије Велики. Непоколобиви светитељ”

Свети Атанасије Велики (гр. Αθανάσιος ο Μέγας), један је међу највећим и најзначајнијим Оцима Цркве Христове и Архиепископ Александрије у више наврата. Рођен је у време када се под царем Константином из локалног хришћанства стала образовати јединствена Црква, сучелио се овај неустрашиви борац за Христа са хетеродоксијом Арија и ушао у љути окршај за формулисану догму у Никеји 325.г. ”о једносуштности Бога Оца и Сина”. Свети Атанасије Велики је стајао у средишту теолошких сукоба у 4. веку по Христу. Био је и остао један од највећих ауторитета светоотачког учења и предања.

Мишљења о месту и улози светог Атанасија Великог у историји Цркве су подељена, односно оно што би се звало opinio communis не постоји. Отуда је, сходно намери аутора, био циљ да се представе различита мишљења о личности у контексту историје Цркве у 4. веку.

Српска војска на „Капији слободе“

Српска војска на „Капији слободе“
Српска војска на „Капији слободе“
Српска војска на „Капији слободе“
Српска војска на „Капији слободе“

Једноставним речима: "Нога српског војника ступила је поново на земљиште његове отаџбине", описао је Арчибалд Рајс значај тешке и сурове, за Србију победоносне, битке која се пре сто година водила на Кајмакчалану.

Опорављена и реорганизована Српска војска нашла се на Солунском фронту у лето 1916. Претрпевши прва искушења по изласку на положаје, након победоносне Горничевске битке, њена Трећа армија стигла је пред планину Ниџе.

Стопама наших предака

Стопама наших предака
Стопама наших предака
Стопама наших предака
Стопама наших предака

Деца подигла споменик крајпуташ славним прецима

Јединствени концептуални пројекат који кроз рад са талентованом децом, на едукативан и практичан начин обрађује тему наше традиције, језика, писма, вере православне, са посебним освртом на истoријски период Првог светског рата и боравак наше војске и народа на острву Крфу од 1916 до 1918 године. Пројекат са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја води и реализује званично гласило СПЦ за децу Светосавско звонце. Од 2012. године до сада, у њему је узело учешћа преко 250 најталентованијих ђака основних и средњих школа из читавог региона: Србије, Републике Српске, Федерaције БиХ и Црне Горе.

Представљен Зборник о Светом Јовану Владимиру

Промоција Зборника о Светом Јовану Владимиру, издавачког подухвата Митрополије црногорско-приморске у част обиљежавања хиљадугодишњице од упокојења тог владара, одржана је 8. септембра у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. О три тома ове едиције говорили су митрополит Амфилохије, историчар др Васиљ Јововић и приређивач ове „Светигорине“ капиталне едиције протојереј Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског.

Игнатије Марковић, „Богословија Светог Саве“, изд. Богословије Светога Саве, Београд 2016, стр. 424.

Заслугом нашег црквеног историчара мр Игнатија Марковића добили смо изузеттно дело које нам говори о најстаријој школи у Србији, Богословији Светога Саве. Школу је основао Доситеј Обрадовић још 1810. године и довео образованог и ученог професора Викентија Ракића који је до тада боравио у Трсту. Школа је, нажалост, са пропашћу устанка престала да ради, али ју је 1836. године обновио Митрополит Петар Јовановић и од тада па надаље она ће имати изузетну улогу у просвећивању нашег народа  и широк спектар духовно-културног зрачења.

На самом почетку ћемо наићи на предисторију Богословије Светога Саве која је била прва средња школа устаничке Србије. То је била Доситејева и Викентијева Богословија од 1810. до 1813. године. Србима су били потребни образовани свештеници, монаси, учитељи за предстојећи национални и духовни преображај. О томе сведочи прота Матија Ненадовић описијући школу у своје време.