Култура

Саветовање представника Цркава и представника Сједињених библијских друштава

У времену од 20. до 22. октобра 2016. године у Паралими на Кипру одржано је саветовање представника Православних Цркава и дохалкидонских Цркава са руководством Сједињених библијских друштава. Током заседања, одржаних у конференцијских сали Митрополије Констанције Кипарске православне Цркве, учесници саветовања су разрадили нову редакцију заједничког „Mеморандума о разумевању и сарадњи између православних Цркава, дохалкидонских Цркава и Сједињених Библијских друшава“. У Mеморандуму се, између осталог, изражавају напори и тежње свих учесника ка теснијој сарадњи у области превођења, штампања и дистибуције Светог Писма.

„Светигора“ на сајму књига у Франкфурту

„Светигора“ на сајму књига у Франкфурту
„Светигора“ на сајму књига у Франкфурту
„Светигора“ на сајму књига у Франкфурту
„Светигора“ на сајму књига у Франкфурту

У сриједу, 19. октобра 2016. године, у Франкфурту је отворен 68. Међународни сајам књига, највећа свјетска манифестација посвећена књизи. Овогодишњи сајам књига у Франкфурту окупио је око 7200 излагача из 130 земаља широм света. Организовано је око 4000 промоција и других дешавања везаних за књигу. Почасни гости 68. Међународног сајма књига у Франкфурту су Краљевина Холандија и белгијска покрајина Фламанија, које су се посетиоцима представиле заједно под слоганом „Све ово делимо“.

Ревидирано издање Лутерове Библије на Франкфуртском сајму књига

У октобру, тачно за почетак јубилеја Реформације, појављује се ревидирано издање Лутерове Библије. Тим теолога стгручњака је дуго и педантно капао на ревизији текста Лутеровог превода, који је последњи пут 1984.г. објављен  и до данас само доштампаван. Рад на штампању овг дела је у пуном јеку. Председавајући Савета Евангелистичке Цркве у Немачкој (EKD) др Хајнрих Бедфорд Штром вели да је ”Лутерова Библија 2017” изванредан пројект, сведочанство изузетног труда.

Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки

Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки
Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки
Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки
Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки

У Никшићу је, у суботу 15. октобра 2016. године, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, поводом 30-годишњице од упокојења великог барда српске еписке поезије, епског пјевања и десетерца, одржан научни скуп под називом "Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки“.

Историја ране Хеладе

Када заправо почиње јелинска историја? Са палатама у Микени? Са Хомером? Или тек са временом Хесиода, оцем историографије? Клаус Брингман узима под лупу управо то рано доба јелинске историје и бруси пластични и минуциозни портрет епохе, време које захвата временски лук између 12. и 5. века пре Христа. Аутор, умировљени професор старе историје у Франкфурту на Мајни и Принстону, напето и живописно описује свет јелинског раног доба са стотинама родовских племена и градова-држава. Он описује и вајајуће елементе - језик, миграциона и колонизаторска кретања, уметност, културу, религију - и истиче значај мора за Јелине, као и водећу улогу племства у политици и култури као и потребу да се тежња ка политичкој моћи и бескрупулозности осујети оснивањем правног поретка и државних структура. Брингман објашњава формирање биполарног јелинског света са центрима моћи у Атини и Спарти и описује прву спољашњу опасност за јелински космос од стране Персијанаца, која је политизовала друштвену заједницу и јелинску историју навела на нови колосек.Фасцинирајућа књига која би требало да што пре нађе пут и до српског читаоца.

Томас Кауфман: ”Историја Реформације у Немачкој”

Историјски значај Реформације је споран. Насупрот традиционалној, протестантској историјској слици која види ”јединственост Лутеровог дела” као ослобођење од ”тамних сила” и ”крај средњег века”, дотле новија истраживања  сагледавају Реформацију као процес који треба разумети на позадини специфичних услова. То се односи како на црквени, тако и на културни живот око 1500 г. на пољу политичког, привредног и културног живота тога времена. ”Успех” Реформације је само разумљив ако се различити ”актери”, помесни кнезови или градски магистрати, али и грађани и сељаци у овај покрет укључе и сагледају. Да ли је оправдано, дакле, Реформацији приписивати епохални карактер?