Култура

Историја идеја хришћанства

Јан Ролс: „Откривење, ум и религија“, том I. и „Писмо, предање и исповедање вере“, том II.

Историја хришћанског мишљења је историја борбе за правоверно исповедање вере и за правоверно тумачење Библије. Нова и опречна учења стално бивају пропагирана. Полемике о хомогеној догматској вери често ескалирају до непремостивих разлика, а каткад и до екстремних сукоба, до екскомуникација и анатема које неумитно воде расцепу унутар Цркве. При праћењу само једне традиције хришћанског учења, може се уочити мноштво несагласних богословских ставова. Како се треба односити према томе мноштву? Прослављени швајцарски реформистички теолог Карл Барт је на то питање имао два спремна одговора – један аподиктично-негативни и један „позитивно“-отворени. Прва, негативна варијанта одговора се састојала у беспоштедној принципијелној критици. У тој варијанти је неопходна реч „Не!“ Сходно другој, позитивној варијанти, ваља увек са „извесном спокојном радошћу“ прилазити свакој проблематичној теолошкој интерпретацији.

Просвјетине школе српског језика

од слоганом „Језик Шантића, историја Ћоровића, култура Радуловића“, у суботу, 28. фебруара, у Мостару је почео други период „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“, пројекта, који је, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар, започет 2014. године.

Андроид апликација Православног духовног радија Логос

Задовољство нам је да вас обавијестимо да од данас можете пратити програм Православног духовног радија Логос и путем ваших андроид телефона.

Потпуно бесплатну андроид апликацију „Православни радио Логос“ можете преузети на Гугл продавници кликом на фотографију. Нека је слушање Православног духовног радија Логос на корист и спасење свих који га буду слушали, и нека је слава и хвала Господу Богу за све.

Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује
Ономе који ме је послао, има живот вјечни. (Јн.5,24)

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Галопирајуће тривијализовање

Марио Варгас Љоса о распаду естетског кода и декаденцији масовне културе

Перуански нобеловац Марио Варгас Љоса објавио је прошле године на шпанском језику збирку изванредних есеја у срџби и бесу, насловљених „La civilizacion del espectaculo“, која је недавно објављена у немачком преводу под насловом Mario Vargas Llosa: „Alles Boulevard - Wer seine Kultur verliert, verliert sich selbst“, Berlin 2013. Немачки издавач је шпански изворник преиначио у „Свеопшти булевар“, додавши наслову и максиму која гласи: “онај ко губи своју културу, губи и самог себе“, која суштински одражава смисао Љосиног ангажованог културно-песимистичког пледоајеа. Наслов ове књиге асоцира на дело француског аутора Guy Debod(a): „La societé du Spectacle“, 1967. које је настало под утицајем Адорнове и Хоркхајмерове анализе „Културне индустрије“ (1944), с једне стране, као и студентских револта и њихове критике културе капитализма и цензурисане културе у државама источног блока, са друге.

У потрази за изгубљеном ћирилицом

Од 11.177 Дубровчана, српски језик је крајем 18. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. У литургијским и књижевним текстовима, као и споменицима ћирилично писмо било у употреби

ОПШТОЈ антисрпској кампањи, после одлуке Међународног суда у Хагу, која је овладала читавом Хрватском, придружио се недавно и Хрватски сабор. Извесни господин Франо Матушић, на дневни ред је поставио питање књигу проф. др Злате Бојовић "Историја дубровачке књижевности", у издању "Српске књижевне задруге", у којој се, како је речено, дубровачка књижевност и њени писци Држић, Гундулић и остали, проглашавају српским.

Митрополит Амфилохије посјетио Предсједничку библиотеку у Петрограду

Дана 13. фебруара 2015. године Предсједничку библиотеку у Петрограду први пут је посјетио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Том приликом Митрополит Амфилохије је постао почасни читалац прве националне електронске библиотеке, и уручена му је чланска карта библиотеке.