Култура

Папа одао признање Дантеу Алигијерију

Папа Фрања је одао признање великом националним песничком барду Дантеу Алигијерију(1265-1321) поводом његове предстојеће 750-годишњице рођења.

Папа Фрања је истакао генијалног песника као ”пророка наде и проповедика могућности спасења, ослобођења и дубоке промене сваког човека и жене целокупног човечанства”. Ове речи су написане у једној папској епистоли коју је римски понтифекс у понедељак уручио кардиналу Ђанфраку Ривазију, који је у персоналној унији и председник културног савета и уједно председник државне фондације „Casa di Dante“ у Риму.

Тринаеста смотра духовног беседништва средњошколаца

Обавештавамо вас да ће се у недељу, 10. маја 2015. године, са почетком у 17 сати, у храму Светог Јована Владимира у Београду, ул. Игњата Јоба 75,  одржати тринаеста смотра духовног беседништва средњошколаца.  Смотра је ревијалног (нетакмичарског карактера) са слободним приступом за публику, и идејом да се ученицима из више средњих школа из Србије и њиховим гостима, пружи прилика да покажу своје вештине писања и знања у интерпретацији ауторских беседа.

Септуагинта на немачком и две свеске коментара уз сарадњу православних библиста

Немачко библијско друштво (Deutsche Bibelgesellschaft) објавило је Септуагинту први пут на немачком језику. Посебност овог превода се састоји у чињеници да су у овом великом и значајном пројекту учествовали и двојица православних богослова у својству саветника експерата за питања теологије и филологије – проф. др Константин Николакопулос са Института за православно богословље при Минхенском универзитету и проф. емеритус др Анастасиос Калис са Универзитета у Минстеру у Вестфалији.

Септуагинта је, да подсетимо, најстарији превод јеврејске Библије на ондашњи старогрчки познатији као ”коине”. Септуагинта је прожета хебраизмима и арамеизмима у синтакси и лексици. Превод је настао као work in progress почев од 250.г. пре Христа у јелинистичко-јудејском миљеу, претежно у Александрији. Већина књига је преведено до 100.г. пре Христа, а преостале су следиле до 100. г. после Христа.

Отворен Центар руског језика и културе у Требињу

Његово Преосвештенство Владика захумско-херцеговачки г. Григорије 26. априла 2015. године у Епархијском дому у Требињу отворио Центар руског језика и културе „Возрожденије“, јединствен на подручју Републике Српске. Владика Григорије пожелио је да ова школа буде успјешна и да полазници руског језика прошире знање о Русији, руском језику и руској култури.

Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста...

Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић и Радивоје Давидовић, Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста..., Београд 2014, стр. 307.

Еугена Вербера сам упознао 1992. године у Сокобањској улици где се налазио на рехабилитацији. Пре него што је узео у руке мој управо објављени кратки „Библијски речник“, запитао ме је, да ли сам име вође јеврејског народа и законодавца написао као Мојсије или Моше. Одговорио сам да је у традицији српског народа име Мојсије уврежено, да је оно у његовој крви, да га носе многа световна лица, а поготово монашка, међу којима достославни епископи, митрополити... А да не говоримо да имамо и презимена настала од овог  имена као што је Мојсиловић! А шта би било кад бисмо и остала библијска имена писали на изворном старојеврејском језику, па бисмо имали, за нас, рогобатне изговоре, као Хошеа (Осија), Хабакук (Авакум), Јошафат (Јосафат), Даниел, Јакоб и силна друга имена, и то не само лична, него  и топониме, орониме и др. Напоменуо сам и то да је преводилац Старога завета, чувени Ђура Даничић, иако је за свој превод имао као предложак Тремелијусов латински превод сачињен са старојеврејског (у 16. веку), није се двоумио него је сва лична имена и топониме донео према црквенословенској, односно руској Библији, а и то спада у наш српски идентитет, не само верски. Чувени библиста Вербер ме је пажљиво пратио, да би из срца казао: У праву сте, и то потпуно! Такав исказ може дати само човек широких видика и огромног знања.

Сећања кнеза Милоша на Други српски устанак